STRUČNJACI OTKRILI: Svaka 15. osoba na teritoriji Srbije ima neki duševni problem

Psiholog Leo Ivanišević i sociolog Ratko Božović ocenili su da je vreme u kome živimo uslovilo povećanje broja ljudi koji su depresivni i anksiozni.

Ivanišević potvrđuje da su građani anksiozniji nego što je to bio slučaj u prošlosti, kao i da zbog toga koriste mnogo više lekova.

- Anksioznost je u porastu. Prema nekim podacima, svaka 15. osoba u Srbiji ima neki duševni problem, a sve češći problemi jesu anksioznost i depresija. To je problem kod nas ali je problem i u svetu. Teško ćemo odrediti jedan uzrok, ali možemo ga pripisati ubrzanju protoka informacija, lošim vestima kojima smo zatrpani svakodnevno i jednoj iluziji pretnje i nesigurnosti kojoj smo sada izloženi - kazao je Ivanišević.

Prema njegovim rečima, "ovo je prvi put u ljudskoj istoriji da imamo u realnom vremenu informaciju o svakoj užasnoj stvari koja se dogodila bilo gde na planeti".

Govoreći o društvenim mrežama, kaže da imamo podeljenu sliku, dok smo sa jedne strane izbombardovani svim tim lošim vestima i katastrofama, a sa druge strane smo izbombardovani nekim nerealnim slikama savršenstva, idealnim i nerealnim telima, kao i pričama o uspesima. Ističe da razlika u tim sferama predstavlja idealan način da se kod čoveka razvije anksioznost.

Božović navodi da imamo više elemenata u svakodnevnom životu koji stvaraju konfuziju.

- Imamo previše informacija, previše slika. Imamo i previše empirije, koja je sva zastrašujuća. A onda imamo i naše specifičnosti u svemu tome. Uređeni svet reaguje drugačije na sve što se dešava, a ovde je bilo previše istorije. Imali smo rat, imali smo sankcije i promenu čitavog sistema, čitav sistem je srušen, a novi se nije formirao. Odnosno, formirao se na čudan način, u sistemu haosa - napominje Božović.

Smatra i da imamo veliku konfuziju, koju stvaraju sve ove negativno pomenute stvari koje su se zbile u veoma kratkom vremenskom roku.

Navodi kao primer pandemiju koronavirusa, za koju kaže da je udarila u srce globalizacije i da je značajno uticala na civilizaciju.

Predočio je da se period pod koronavirusom opisuje kao "vreme zatvorenosti", u kojem ljudi nisu mogli da budu gospodari svog života.

Na pitanje kako da se zaštitimo, stručnjaci odgovaraju:

- Fokusirajmo se na to što možemo da kontrolišemo. To se načešće svodi na sređivanje računa u tom nekom našem malom uskom životu, ali je to već dovoljno da možemo da se osetimo da nešto imamo pod kontrolom. Da nešto možemo i nešto umemo, i osetićemo se malo sigurnije.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com