BEZ KLASIČNIH I ELEKTRONSKIH CIGARETA: Da li će uslediti potpuna zabrana pušenja u ugostiteljskim objektima u Srbiji?

Predlog novog Zakona o zaštiti stanovništva od duvanskog dima je završen, sada "ide" na zakonodastvo da se uskladi sa ostalim propisima i da se vidi da li neke članove zakona treba menjati, najavila je prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja.

Ukoliko se ovaj zakon usvoji, uslediće potpuna zabrana pušenja klasičnih i elektronskih cigareta u ugostiteljskim objektima.

Ministarka kaže da kao lekar smatra da nema polemike o tome da duvanski dim može uzrokovati pojavu karcinoma, najčešće pluća, a da takođe dim izaziva i teške akutne i hronične bolesti srca.

- Zaista mi je drago da većina naroda razume ovo i da je podrška ovom zakonu velika. Naravno, ima i onih koji se bune. I ne mogu da razumem stav 'moje pravo je da pušim i šta se to koga tiče'. Naravno da jeste vaše pravo, ali ako ugrožavate ljude oko sebe – to nije više samo vaša stvar. Takođe, ako se razbolite lekari moraju da vas leče zbog neke, prema mom mišljenju, nepotrebne i štetne navike. Kao neko ko je u zdravstvu 40 godina, svesna sam da je preventiva najvažnija i posvetiću maksimalnu pažnju tome. Nažalost, mi smo jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja još uvek nije donela ovaj zakon. Mislim da ne treba kao narod da se brukamo i da moramo u zatvorenim prostorima da pušimo, jer je zaboga sad to neko veliko zadovoljstvo kog ne možemo da se odreknemo - kaže dr Grujičić.

Vlasnici ugostiteljskih objekata smatraju da će u velikoj meri doći do pada broja gostiju i prometa ukoliko se usvoji novi zakon i da će ponovo biti u problemu jer su jedva "preživeli" pandemiju kovida 19.

- Još jedan od argumenata jeste da će opasti posao ugostiteljima. Iskustvo svake zemlje koja je uvela ovaj zakon govori da nigde nije opao promet, čak se u nekim zemljama i odrazio pozitivno ovaj zakon. Ima i komentara 'zabraniće se pušenje, a šta jedemo i pijemo'. Ja ne mogu da rešim sve probleme koji evidentno postoje i ne mogu odmah, ali imam dobru volju i moramo da rešavamo jedno po jedno. Postoje bolesti na koje možete da utičete da ih sprečite i na one na koje nažalost ne možemo. Hajde da smanjimo sve loše navike kako bismo bili što zdraviji. Ovoj zemlji su potrebni zdravi ljudi, njihovim porodicama pre svega su potrebni zdravi. Smatram da je ovaj zakon dobar i očekujem veliku podršku svojih kolega pre svega, a i građana Srbije - naglasila je dr Grujičić.

Svake godine u svetu usled upotrebe duvana i duvanskih proizvoda prevremeno umre osam miliona stanovnika, od toga najmanje milion nepušača zbog izloženosti duvanskom dimu. Pored raka pluća, upotreba duvana povezana je sa obolevanjem od najmanje 20 drugih malignih oboljenja kao što su rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je i faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti potpornog aparata zuba i kostiju koji okružuju zube i mnoge druge bolesti. Pored toga, pušenje cigareta utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti.

Kako ističe za naš list dr Srmena Krstev, bivša predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana, novi zakon je neophodan jer uključuje zabranu pušenja na svim zatvorenim radnim, javnim mestima i javnom transportu, čime štiti sve ljude od izloženosti duvanskom dimu. Takav zakon se svuda u svetu pokazao vrlo efikasnim i mnogo se lakše kontroliše njegova primena.

- Gotovo sve zemlje u Evropi imaju takav zakon. Nikakvih posledica po ugostiteljski sektor nije bilo nigde. Naš trenutni zakon važi od novembra 2010. godine. Mi smo i tada izradili predlog zakona koji je predviđao potpunu zabranu pušenja, ali je, nažalost, u skupštini došlo do izmena, kada je omogućeno postojanje izuzetaka. To nije dobro jer svaki izuzetak zahteva više kontrola i kažnjavanja kršenja propisa, a u principu se mnogo slabije primenjuje i poštuje. U firmama je bilo dozvoljeno da postoji posebna prostorija za pušenje, sa posebnim prozorima i vratima i sistemom ventilacije, ali to niko nije ispunio niti je na tome radio. To nije bila dobra mera, kao ni odvajanje pušačkog od nepušačkog dela u kafiću. U nekim zemljama postoji zabrana pušenja i na otvorenom prostoru gde se okuplja veliki broj ljudi, na primer na stadionima, na dečjim igralištima, parkovima, plažama - ističe dr Krstev i dodaje da se vodi velika kampanja da se novi zakon ne usvoji od strane ugostiteljskog sektora, iza koga stoji duvanska industrija, koja ih ubeđuje da će imati gubitke u poslovanju i manji broj zaposlenih i gostiju.

Slično mišljenje ima i dr sc. Ika Pešić, specijalista za odvikavanje od pušenja i bivša članica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana. Ona izražava nadu da će novi zakon "proći" državne organe, ali da je neophodno da se uradi priprema stanovništva za nove propise da bi zakon bio sprovodljiviji i izvodljiviji.

- Trenutni zakon je od 2014. godite potpuno mrtav. Došlo je do promene ministra, pa inspekcijske službe više nisu nadzirale primenu propisa. Jednostavno, nije ih to više interesovalo, kao ni vladajuću strukturu. Zakon se ne primenjuje čak ni u školama ni u zdravstvenim ustanovama. Zato smo tražili ponovo pokretanje inicijative da se promeni deo zakona, da se zabrani svuda pušenje, bez izuzetaka. Niko nikome ne zabranjuje pušenje, mi samo vodimo računa da svi mogu bezbedno da borave u javnom prostoru, da nije njihovo zdravlje u riziku. Jer, ima miliona naučnih činjenica i dokaza koji potvrđuju opasnost izlaganja duvanskom dimu i aero-solima i isparenjima od elektronskih sistema za pušenje - objašnjava dr Pešić.

Najčešće korišćeni duvanski proizvodi u Srbiji su cigarete koje svakodnevno puši 27,1 odsto stanovništva starijih od 15 godina, dok 15,8 odsto svakodnevno puši 20 i više cigareta dnevno.

Mere kontrole duvana koje su implementirane u svetu u različitom obimu dovele su do smanjenja učestalosti korišćenja cigareta među odraslima i adolescentima. Međutim, u prethodnoj deceniji, u svetu i u Srbiji u porastu je upotreba duvanskih i nikotinskih proizvoda koji ranije nisu bili na tržištu ili je njihovo korišćenje bilo ograničeno na neke zemlje ili pojedine ciljne grupe, kao što je to u slučaju nargila.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com