STRUČNJACI OTKRILI: Kako godišnja doba utiču na naš san?

Početak proleća dobrodošla je promena nakon dugih i hladnih zimskih meseci. Ipak, jedna promena je manje dobrodošla od ostalih – kako se približavamo letu, spavamo sve manje.

Mnogi od nas znaju koliko je teško tokom zime ustati iz kreveta. To nije iznenađujuće, kažu naučnici.

Nova istraživanja pokazuju da ljudima tokom zime treba više sna nego tokom leta. To je slučaj čak i kod onih koji žive u gradovima, gde veštačko osvetljenje ometa prirodni uticaj dnevnog svetla na naše spavanje, prenosi BBC.

- Naša studija pokazuje da, čak i ako žive u urbanoj sredini sa veštačkim osvetljenjem, ljudi se suočavaju sa takozvanim sezonskim spavanjem - kaže Dieter Kunc, jedan od glavnih autora studije i šef klinike za spavanje i hronomedicinu u "St. Hedwig Hospital" u Berlinu.

On dodaje da je očekivao da će sezonske varijacije biti mnogo veće kod ljudi koji žive van gradova i izloženi su isključivo prirodnom svetlu.

Ranije studije otkrile su da izloženost veštačkom osvetljenju pre spavanja može da smanji izlučivanje melatonina, hormona koji reguliše naš cirkadijalni ciklus i čini nas pospanima.

Međutim, nemačka studija je otkrila da učesnici proživljavaju sezonske varijacije u REM fazi sna. U studiji je učestvovalo 188 pacijenata koji su živeli u urbanim sredinama i imali su probleme sa spavanjem.

Analizom detaljnih podataka o njihovom spavanju, studija je otkrila da su učesnici spavali sat vremena duže u decembru nego u junu. REM faza sna, najaktivnija faza kada sanjamo, bila je 30 minuta duža zimi nego leti.

REM fazu sna reguliše cirkadijalni sat, "što znači da ima smisla da funkcioniše u skladu sa sezonskim varijacijama", kaže Kunc.

Ali tim se iznenadio kada su otkrili da se sezonske promene događaju i u dubokom snu.

- Otkrili smo tokom godine specifične promene u REM fazi sna i dubokom snu – dve najveće faze sna. To je nešto potpuno novo - dodaje Kunc.

Dubok san događa se u poslednjoj fazi NREM (non-rapid eye movement) sna. U toj fazi, telo popravlja i ponovno izgrađuje tkiva, gradi mišiće i ojačava imunološki sistem, a ona je važna za konsolidaciju dugoročnog pamćenja i procesuiranje novih informacija. Dubok san učesnika studije bio je 30 minuta duži u septembru nego u februaru.

- Sezonalnost dubokog sna nije nešto što smo očekivali jer dugim snom ne upravlja cirkadijalni sistem, on je homeostatični proces, a to znači da vam treba više dubokog sna za obnovu energije što ste duže budni - kaže Kunc.

Kunc dodaje da je potrebno više istraživanja kako bismo shvatili zašto nam je potrebno manje dubokog sna tokom jeseni nego tokom zime.

Takođe treba naglasiti da je studija sprovedena na učesnicima koji su patili od poremećaja sna poput nesanice, što znači da ona mora da se ponovi na zdravoj populaciji kako bi se potvrdilo da li postoje ovi efekti i u široj populaciji.

Nil Stenli, stručnjak za spavanje kaže da je "zbunjujuće" da nam nije potrebno više dubokog sna tokom zime.

- Dubok san se smatra najvažnijom fazom sna jer je on važan za učenje, memoriju i optimizaciju imunološkog sistema - kaže Stanli.

On dodaje da vlada mišljenje da nam je dubok san prioritet.

- Ako cele noći ne spavate, sledeće noći ćete nadoknaditi kompletan nedostatak dubokog sna, i samo deo nedostatka REM faze sna - kaže on.

Ako se dodatnim istraživanjima ispostavi da su rezultati Kuncove studije tačni, da li bi tokom godine trebalo da menjamo navike spavanja?

- Većina ljudi tokom čitave godine održava isti ritam spavanja. Najčešće idemo na spavanje nakon gledanja televizije, oko 22.30 ili 23 časa, a budimo se oko sedam ujutru kako bismo stigli na posao - kaže Kunc.

Redove navike spavanja pogotovo su važne za decu, naglašava Kunc i njegove kolege u studiji.

Vreme početka nastave i radnog vremena određuju kada moramo da ustanemo ujutru, pa bi se isplatilo ranije otići u krevet tokom zimskih meseci kako bi se nadoknadila povećana potreba za spavanjem, kažu naučnici.

- Ako znamo da moramo više da spavamo zimi, nema smisla održavati isti raspored koji imamo tokom leta - objašnjava Kunc.

Nedostatak sna povezuje se sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, gojaznosti i depresije, kažu američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.

Nedavna norveška studija pokazala je da ljudi koji spavaju manje od šest sati svaku noć imaju povećani rizik od zaraze od onih koji spavaju sedam ili osam sati. Ljudi koji spavaju više od devet sati svake noći takođe imaju veći rizik od infekcije.

- Moguće objašnjenje jeste da infekcija može da prouzrokuje rast pospanosti i poremećaje u spavanju ili da i san i rizik od infekcije ukazuju na dublji zdravstveni problem - rekla je glavna autorka te studije, Ingeborg Fortjun, istraživač univerziteta Bergen u Norveškoj.

Ona je takođe dodala da ako uzmemo u obzir da su infekcije češće zimi, važno je spavati duže u tom periodu kako bismo se zaštitili.

Ako ništa drugo, duži san u zimskim mesecima pomoći će nam da se osećamo manje tromo kada nas ujutru probudi alarm.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com