U iščekivanju poskupljenja

Čak 72,7 odsto privatnih firmi očekuje rast cena svojih inputa u naredna tri meseca, a slično je i među “društvenjacima” − bezmalo dve trećine njih takođe najavljuje ova poskupljenja.

Nepovoljne ocene o poslovnoj klimi s početka godine privrednici okupljeni oko Konjunkturnog barometra beogradskog Ekonomskog instituta praktično su s martom samo aminovali, potvrđujući da se u drugo ovogodišnje tromesečje startovalo s nepromenjenom većinom pokazatelja, koji su i dalje ostali na relativno niskom nivou, osim krajnje zabrinjavajućeg visokog rasta opšteg nivoa rizika u poslovanju i daljeg povećanja inflacionih očekivanja. Ovakav pesimizam posebno “gaji” privatni sektor, u kom su u prvom kvartalu i proknjiženi najgori prosečni pokazatelji o poslovnoj klimi još od avgusta 2004, a neposredan krivac za to je činjenica da trenutni položaj privatnika nikad nije bio gori, još od septembra te godine. 

Dileme nema da poslovnu klimu ovih dana u najvećoj meri kvare martovska inflaciona očekivanja, koja su u značajnom porastu čak i u odnosu na prethodni mesec. Tako je, recimo, ovog marta 31,8 odsto anketranih privatnika najavljivalo rast cena svojih proizvoda u naredna tri meseca, što je u poređenju s februarom povećanje broja ovih firmi od preko šest procenata. Tome valja dodati i činjenicu da je čak 72, 7 odsto privatnika ubeđeno u dalja poskupljenja svojih inputa. Ni državno-društveni sektor nije ostao imun na znatno veće kalkulacije s inflacijom u drugom ovogodišnjem tromesečju − 31 odsto ovih preduzeća očekuje rast cena svojih proizvoda, a bezmalo dve trećine njih strahuje da će im ponovo poskupeti inputi. Naravno, ostaje tek da se vidi da li će i u kojoj meri okakve inflacione apetite uspeti da obuzdaju najnovije mere NBS. Iako je martovska anketa potvrdila izvestan rast prodaje na domaćem tržištu, ona je i dalje ostala na relativno niskom nivou. 

Međutim, pomalo neočekivano, u martu je ipak upućen izvestan pozitivan signal privrednika kad je reč o trgovanju na svetskom tržištu − uz porast od preko osam procenata u odnosu na februar, na startu drugog kvartala 35,2 odsto anketiranih planiralo je izvoz. Za razliku od takvih, ipak, optimističnije nastrojenih procena u pogledu plasmana, na strani investicija stvari stoje unekoliko drugačije − s nasleđenim pesimizmom se i dalje gleda na njihov priliv iz inostranstva, budući da je u tako nešto uverena gotovo četvrtina anketiranih, ali ovog marta ulaganjima iz domaćih izvora u drugom kvartalu nadalo se 43,5 odsto firmi. I najzad, kada se podvuče crta ispod martovskih očekivanja, sasvim sigurno prvo padaju u oči ocene o opštem riziku poslovanja. S njegovim porastom u naredna tri meseca zasigurno je računalo 36,6 odsto firmi, a to je ujedno i najgori rezultat još od sredine 2005.

(“Pregled”)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.