MNOŠTVO OTVORENIH PITANJA: Kako će izgledati upis na fakultet?

Srednjoškolci koji budu upisivali fakultet školske 2024/2025 polagaće državnu maturu, koja bi trebalo da istovremeno bude i kvalifikacioni ispit. Profesor Medicinskog fakulteta Petar Bulat, profesor Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević i srednjoškolac Luka Babić iz udruženja "I mi se pitamo" upozoravaju da je mnogo nepoznanica i problema u tom konceptu, a od buduće državne mature strahuju svi – od učenika do profesora.

Luka Babić kaže da se za sada znaju samo okviri državne mature, ali ne i njeni detalji, iako je Ministarstvo obrazovanja bilo dužno da ih objavi do 31. avgusta prošle godine.

On ističe da koncept državne mature, ovakav kakav je, tera fakultete da zadrže prijemne ispite kako bi se obavila adekvatna selekcija.

- Prvi problem je da visokih znanja na maturi ima malo, prošle godine svi su komentarisali da je matematika prelaka. Kako na osnovu toga ETF da filtrira učenike? Drugi bitan problem je to što je model kontrole isti kao na maloj maturi – apsolutna anarhija i prepisivanje. Tu su fakulteti primorani da uvedu prijemne - kazao je gimnazijalac Luka Babić.

Profesor Bulat sa Medicinskog fakulteta navodi da je problem nastao kada se postavilo pitanje da li je državna matura sertifikacioni ili klasifikacioni ispit. Odnosno, da li je ona potvrda da je neko završio srednju školu i spreman da obavlja posao za koji je edukovan.

S druge strane, kvalifikacioni ispit zahteva drugačiji pristup, odnosno teža pitanja kako biste napravili što veću filtraciju kandidata i izabrali najbolje, objašnjava profesor Bulat i dodaje da su ta dva koncepta u koliziji.

Profesor Tomašević zastupa ideju da se uvede paralelan proces, koji bi trajao tri do pet godina, a u kojem bi se polagala i državna matura i prijemni ispit. Liste kandidata proizašle iz ova dva testa bi se poredile, kako bi se videlo da li test mature valja i da li razultati daju iste kandidate.

- Ovakav nivo nedefinisanosti i nametnutih ograničenja donosi razne rizike. Da sam roditelj srednjoškolca koji treba iduće godine da polaže bio bih, u najmanju ruku, veoma zabrinut. Pogotovo ako sam roditelj dobrog đaka - upozorava profesor Tomašević.

On objašnjava da se testom iz matematike ne može adektvatno ispitati znanje i napraviti klasifikacija učenika koji su imali različiti plan i program i fond časova u svojim srednjim školama.

Ministarstvo je fakultetima dozvolilo da radi bolje selekcije organizuju takozvani test posebnih sposobnosti i sklonosti. Međutim, na tom testu ne mogu da se proveravaju znanja koja su ispitivana u okviru državne mature.

Profesor Bulat ukazuje na još jedan problem, a to su takozvana otvorena ili esejska pitanja. On upozorava da se ona različito ocenjuju od strane različitih ocenjivača, a da državna matura mora imati centralizovan način ocenjivanja, bez ikakve subjektivnosti.

Luka Babić kaže da srednjoškolce uskoro čekaju probni testovi, a da nešto više od mesec dana uoči njih i dalje ništa ne znaju. Dodaje da ne znaju ni nastavnici, niti uprave škola, a da su nastavnici uplašeni pitajući se kako će to da sprovedu i da li će uspeti da spreme učenike za polaganje državne mature.

Svi oni upozoravaju i na mnoštvo drugih problema koji se javljaju. Tu je pitanje učenika iz inostranstva koji bi da upišu fakultet u Srbiji. Oni kažu da se na jedan način tretiraju đaci iz Republike Srpske, koji će državnu maturu polagati u Srbiji, a na drugi budući studenti iz ostalih zemalja, za koje će i dalje važiti prijemni ispiti. Profesori se pitaju kako da bodove sa dva različita ujednače i stave na jednu listu.

Pitanje je i šta će biti sa osobama koje ove godine završe srednju školu, a za godinu ili dve odluče da upišu fakultet. Kako će se oni upisivati? Ili oni koji sledeće godine polože državnu maturu, a za recimo pet godina odluče da nastave školovanje. Da li će pri upisu na fakultet njima važiti državna matura, ili će morati da ponovo polažu neki test.

- Ja bih bio zabinut i da rukovodim Ministarstvom obrazovanja, bio bih veoma zabrinut. Išao bih na ideju koja je kolega ponovio, paralelnu tri do pet godina koliko je potrebno da se sistem uštima - ponovio je profesor Bulat.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com