Zašto je dijetetika važna za zdravlje i borbu protiv gojaznosti?

Dijetetika ili nutricionizam je nauka koja pokušava da nam da odgovor na pitanje koje su vrste hrane i u kojoj količini potrebne kako bi naš organizam fukncionisao kako treba. Osim ljudi koji su zbog određenih zdravstvenih problema na nekom specifičnom režimu ishrane, dijetetika je podjednako važna i za zdrave osobe, jer je dobra ishrana osnov zdravog organizma.

Gojaznost je danas jedan od najvećih problema sa kojima se kao društvo suočavamo na globalnom nivou i ne treba da čudi važnost koju dijetetika danas ima. Gojaznost može uzrokovati mnoge zdravstvene probleme, uključujući dijabetes, kardiovaskularne bolesti i kancer, a takođe može uticati i na mentalno zdravlje. Gojazne osobe se često suočavaju sa stigmatizacijom i diskriminacijom, a to proizilazi iz pogrešnog shvatanja faktora koji utiču na gojaznost.

Zbog sve veće potreba za njihovim uslugama, danas je jako teško zakazati pregled kod dobrog nutricioniste. Hipokratija je platforma koja vam omogućava da na jednom mestu pronađete sve lekare koji se bave ovom granom medicine i koji vam mogu pomoći da unapredite svoju ishranu. Pored toga, možete pronaći i iskustva koja su drugi pacijenti imali prilikom odlaska kod nekog nutricioniste i tako izbeći one koji ne obavljaju svoj posao na pravi način. Tu su i svi potrebni podaci, poput adrese, kontakt telefona i mejla, što znači da vama samo preostaje da zakažete tremin pregleda.

Šta nam govori piramida ishrane?

Ne postoji zamena za pravilnu ishranu, bez obzira na to koliko se trudite da budete aktivni i odmorni. Redovno spavanje nije dovoljno ako ne unosite vitamine kroz zdravu ishranu, a nezdrava hrana može da anulira efekat vašeg treninga. Piramida ishrane daje jasan vizuelni prikaz vrsta namirnica koje treba da unosite i njihovog međusobnog odnosa u smislu učestalosti i količine konzumacije.

Nutricionisti se uglavnom slažu sa strukturom i gradacijom piramide ishrane, i prave planove ishrane za svoje pacijente na njenom temelju i na osnovu individualnih karakteristika svakog pojedinca. Piramida ishrane se sastoji od četiri nivoa. Na najširem i najvažnijem nivou su integralne žitarice, krompir, testenina i pirinač, koji su izvor složenih ugljenih hidrata i energije, vitamina, minerala, vlakana i biljnih sastojaka.
Drugi nivo obuhvata voće i povrće koje pruža neophodne vitamine i minerale. Preporučuje se konzumacija 3 porcije voća dnevno i svežeg povrća u okviru obroka ili samostalno. Mlečni proizvodi, meso, jaja i riba su na trećem nivou i predstavljaju izvor proteina i kalcijuma, ali se preporučuje konzumacija mesa ne više od 600 grama nedeljno, a ribe dva puta nedeljno.

Na vrhu piramide se nalaze namirnice sa mnogo masti, kao što su ulja i slatkiši, koje treba izbegavati u velikim količinama, a umesto toga treba koristiti biljne masti umesto zasićenih masti.

Višak kilograma glavni uzrok dijabetesa

Dijabetes je peti vodeći uzrok umiranja i bolesti u Srbiji, sa oko 710.000 ljudi obolelih od dijabetesa. Od toga, 460.000 je dijagnostifikovano, a 250.000 još uvek nije. Oko 50% obolelih čini radno sposobno stanovništvo. Godišnje umre oko 3.400 ljudi od šećerne bolesti.

Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost su jednostavne mere prevencije. Pre 18 godina je predloženo da bi se smanjio broj obolelih za 50% kada bi se samo 25% stanovništva bavilo fizičkom aktivnošću i izgubilo na težini. Međutim, taj cilj nije ostvaren. Dijabetes je povezan sa udruženim kardiovaskularnim oboljenjima, a uzrokuje ga nedostatak insulina ili neadekvatno delovanje insulina. Porodična istorija ovog oboljenja ukazuje na važnost genetskog faktora.

Gojaznost sve veći problem i u Srbiji

Smatra se da preko 650 miliona ljudi u čitavom svetu ima problema sa viškom kilograma, što najbolje ilustruje važnost posla koji nutricionisti obavljaju. Prema Svetskom atlasu gojaznosti, skoro 2 miliona stanovnika Srbije, što je oko trećine populacije, će biti gojazno do 2030. godine, dok će više od 215 hiljada dece od pet do 19 godina imati problem sa gojaznošću.

Srbija se nalazi među najlošije ocenjenim državama Evrope u pogledu posledica gojaznosti i spremnosti zdravstvenog sistema da se izbori sa ovim problemom. Procenjuje se da će Srbija imati 916.000 gojaznih muškaraca i 930.000 gojaznih žena do 2030. godine. Preko milijardu ljudi širom sveta će biti gojazno do 2030. godine, a nijedna država neće dostići ciljeve koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija u vezi sa stopom gojaznosti.

Procenjuje se da će jedna trećina stanovnika Evrope imati problema sa prekomernom težinom do 2030. godine, što je nešto više od procena za Srbiju. Turska ima najveći udeo gojaznih žena, a Malta gojaznih muškaraca. Broj gojazne dece u svetu se povećava, a do 2030. godine očekuje se da će biti 104 miliona gojazne dece uzrasta od 5 do 9 godina i 151 milion gojazne dece uzrasta od 10 do 19 godina.

Izvor: Promo
Foto: Ilustracija/Freepik.com