NEPRIJATNO STANJE KOJE KVARI ODMOR: Kako izbeći putničku dijareju i ko je pod većim rizikom?

Ako ste avanturista, često putujete, volite da istražujete nova podneblja i probate lokalnu hranu, verovatno ste već iskusili simptome putničke dijareje.

„Iako je veća šansa da grčeve u stomaku i dijareju dobijete ukoliko putujete u krajeve sa drugačijom klimom i higijenskim navikama, ovakvi neprijatni simptomi vas mogu pratiti i tokom putovanja na bliže destinacije“, objašnjava dr Biljana Lučić.

Kako prepoznati putničku dijareju?

„Putnička dijareja se prepoznaje po najmanje tri ili više neformiranih stolica u toku 24 sata i sa najmanje još jednim prisutnim simptomom, kao šo su povišena temperatura, nagon na povraćanje ili povraćanje, grčevi u stomaku, čest nagon za pražnjenjem creva ili pojava sluzi i krvi u stolici“, kaže dr Lučić.

Simptomi

Prema rečima dr Lučić simptomi mogu varirati od blagih, koji ne remete funkcionisanje, preko umerenih koji ometaju aktivnosti, do teških koji zahtevaju hospitalizaciju.

Pored ovakvih oblika postoji i perzistentna forma koja traje najmanje dve nedelje.

Uzroci

„Najčešći uzročnici ovog neprijatnog stanja su crevne bakterije, kao što je Ešerihija koli, koja se vezuje za zid creva i oslobađa toksin koji prouzrokuje proliv, kao i bakterije iz grupe salmonela i šigela. Pored njih proliv nastaje i zbog dejstva parazita, nora i rota virusa. Virusi su češći uzročnici proliva kod dece, dok kod odraslih izazivaju manje od 20 odsto dijareja. Nelečena bakterijska dijareja obično traje 3-7 dana, virusna 2-3 dana, dok se proliv izazvan parazitima može zadržati nedeljama, pa čak i mesecima“ objačnjava doktorka i dodaje da zaraza nastaje fekalno-oralnim putem i konzumacijom određene hrane ili higijenski neispravne vode za piće.

Dr Lučić savetuje da prilikom putovanja, posebno u krajeve sa drugačijim higijenskim navikama, ne bi trebalo piti sokove iz uličnih automata, kao i pića sa ledom, jer se led najčešće pravi sa vodom iz česme, zatim sladolede bez original ambalaže, koji se prodaju na ulici, sveže salate, sveže ceđene sokove, jela od sveže ribe, kao i voće koje ne može da se oljušti.

„Opasnost predstavlja i sva nedovoljno termički obrađena hrana, kao što je, na primer, nedovoljno pečena kajgana, razni kremovi sa jajima, nedovoljno pečeno meso. Ne bi trebalo koristiti ni nepasterizovano mleko, kao ni lokalne mlečne proizvode“, kaže ona.

„Hrana koja se može smatrati bezbednom je konzervirana hrana, topla kuvana jela, dobro termički obrađeno meso, topla kafa ili čaj, suva hrana, hleb, krekeri i slično, kao i voće i povrće koje se može oljuštiti, na primer, banane, dinja i drugo“, naglašava doktorka.

Ona kaže da na ovim destinacijama treba piti samo proverenu flaširanu vodu, kojom treba prati i zube i umivati lice. Mada se to retko dešava, infekcija se može preneti i preko vode sa česme ili tuša koja je dospela do usta prilikom kupanja ili tuširanja.

„Prilikom odlaska na putovanja sopstvenim autom i sa decom treba se uvek dobro pripremiti, poneti dovoljno flaširane vode, ne konzumirati vodu sa lokalnih česmi ni izvora, pripremiti dobro termički obrađenu ili konzerviranu hranu, a sveže voće ili povrće držati u putnom frižideru. Tokom putovanja se ne preporučuje prejedanje, konzumacija alkoholnih pića, niti previše rashlađenih bezalkoholnih napitaka. Najbolje je povremeno unositi vodu i voditi računa da je uvek ponudimo deci i starijim osobama u malim gutljajima“, ističe dr Lučić.

Iako sve osobe mogu razviti simptome putničke dijareje, pod većim rizikom su oni koji imaju oslabljen imunitet, cirozu jetre, dijabetes, kao i odojčad, deca, starije osobe i trudnice. Rizik postoji i kod osoba sa zapaljenskom bolešću creva.

„Iako su simptomi putničke dijareje neprijatni i mogu pokvariti raspoloženje tokom putovanja, u najvećem broju slučajeva su relativno blagi i brzo prolaze. Hitno se treba obratiti lekaru ako se jave jaki bolovi u stomaku, krvave stolice i simptomi gubitka tečnosti, povraćanje koje traje duže od 4 časa, kao i povišena temperatura preko 39⁰ C“, objašnjava dr Lučić za N1.

Doktorka dodaje da se kod blagih formi dijareje daju sredstva za oralnu rehidraciju koja sadrže soli natrijuma, kalijuma i glukozu, a ukoliko trenutno nemamo kesicu ovog praška, možemo priručno napraviti rastvor tako što u 1 litar prokuvane, pa prohlađene vode dodamo ½ kašičice soli i 6 ravnih kašičica šećera. I pirinčana voda, koja se pravi tako što šolju pirinča skuvamo sa 2 šolje vode dok tečnost ne postane bela, a zatim je procedimo i uzimamo na kašičice, ima dobar efekat na sprečavanje gubitka vode iz organizma i brži oporavak.

Saveti za ishranu tokom dijareje

„Tokom trajanja dijareje mogu se jesti jabuke, banane, pirinač, tost, ražani krekeri, pečeni krompir u ljusci, supe od povrća, kuvana jaja, a zatim i barena govedina ili piletina.

Probiotici su takođe korisni za obnovu crevne sluzokože, a preporučuje se njihovo unošenje i pre odlaska na putovanje.

„U slučaju umerenih do teških formi dijareje neophodna je poseta lekaru koji će u terapiju uključiti antibiotik ili antiparazitarni lek, ako je uzročnik parazit, kao i simptomatsku terapiju“, savetuje dr Biljana Lučić.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com