Izložba o Simon de Bovoar u Francuskom kulturnom centru
BEOGRAD, 4. maja 2008. (Beta) - Izložba posvećena Simon de Bovoar (1908- 1986), biće otvorena od 6. do 24. maja u Francuskom kulturnom centru u Beogradu, povodom veka od rođenja te istaknute francuske književnice i filozofa.
U Beogradu će povodom izložbe gostovati i francuska spisateljica i novinarka Danijel Salnav koja je ove godine objavila biografiju Simon de Bovoar, saopšteno je iz Francuskog kulturnog centra.
Izložba se sastoji od citata Simon de Bovoar i fotografija koje je Francuskom kulturnom centru ustupila agencija "Magnum" iz Pariza, a čiji su autori Bruno Barbe, Martin Frank i Gi le Kereka.
Suorganizator izložbe je beogradska izdavačka kuća "Plavi jahač", koja je objavila delo "Veoma blaga smrt" i najavila reizdanje najpoznatijeg dela Simon de Bovoar "Drugi pol".
U Francuskom kulturnom centru 7. maja biće organizovana i tribina posvećena Simon de Bovoar, u kojoj će učestvovati direktorka "Plavog jahača" Nataša Marković, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Jelena Novaković i Danijel Salnav. Gošća iz Francuske će istog dana razgovarati i sa studentima Filološkog fakulteta u Beogradu, navodi se u saopštenju.
U okviru izložbe, od 14. do 23. maja, u Francuskom kulturnom centru će svakodnevno, od 14 časova, biti prikazivan dokumentarni film "Simon de Bovoar, savremena žena" (2008), u režiji Dominika Groa, kao i igrani film "Ljubavnici kafea Flor" Ilana Dirana Koena iz 2006.
Ulaz na izložbu i projekcije filmova je besplatan, a tokom "Noći muzeja", 17. maja, posetioci će moći da je pogledaju do dva sata posle ponoći, navodi se u saopštenju.
Simon de Bovoar je rođena u Parizu 1908. Otac joj je bio advokat, a majka katolkinja koja je svoje dve kćeri vaspitala tradicionalno.
Kao tinejdžerka Simon de Bovoar je postala ateistkinja i odlučila je da se posveti učenju i pisanju. Tokom studija filozofije na pariskog Sorboni upoznala je Žan-Pola Sartra, s kojim je provela pola veka.
Bila je strastvena pobornica egzitencijalizma koji je personifikovao Sartr. S njim je osnovala i ultralevičarski časopis "Moderna vremena", koji je uređivala do smrti.
Pisala je filozofska dela, eseje, romane i drame. U "Memoarima dobro vaspitane devojke" iz 1958. godine opisala je predrasude buržoaskog društva i napore da ih se oslobodi. Revoltirana što su ženu smatrali estetskim subjektom, borila se za njenu emancipaciju.
Godine 1954. dobila je uglednu književnu nagradu Gonkur za delo "Mandarini".
Delo "Drugi pol" (1949), u kojem Simon de Bovoar govori o seksualnosti i ženskoj homoseksualnosti, postalo je biblija svetskog feminističkog pokreta. To delo je prevedeno na više od 40 jezika i prodato u više od milion primeraka.