POSLEDICA KLIMATSKIH PROMENA: Lekari upozoravaju na bolesti koje su u porastu

Klimatske promene su najvažniji faktor ugrožavanja zdravlja celokupne svetske populacije u 21. veku.

Klimatske promene i zagađenje vazduha u direktnoj su vezi sa porastom respiratornih bolesti, pa je tako već 30 odsto obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) koji su nepušači, a povećanje globalne temperature produžava sezonu polena i utiče na povećanje alergije, upozoravaju stručnjaci.

Odrasli sve češće boluju od astme, a posebno su joj podložna deca. Između 10 i 35 odsto mladih Evropljana alergično je na polen pojedinih trava, a u Hrvatskoj od astme svake godine oboli oko 12 hiljada ljudi, rekla je dr Jelena Ostojić, pulmolog sa jordanske klinike za plućne bolesti.

Istovremeno, ona izdvaja klimatske promene kao najvažniji faktor ugrožavanja zdravlja celokupne svetske populacije u 21. veku.

Zagađenje vazduha, naglašava ona, neraskidivo je povezano sa klimatskim promenama i izaziva više bolesti širom sveta nego voda, zemljište i štetni efekti na radnom mestu zajedno.

Istovremeno, ugroženi su ne samo najsiromašniji, već i stanovnici visokorazvijenih zemalja, o čemu svedoče letnje vrućine bez presedana, požari, poplave i grmljavine koje su pogodile i naše regione, upozorila je ona.

Udišemo pet puta zagađeniji vazduh od dozvoljenog

Osim što su klimatske promene nastupile naglo, jer na našim prostorima pamtimo sasvim drugačije zime i leta, ali i proleća i jeseni, zabrinjavajuće je da one i dalje brzo napreduju.

Dr Ostojić ističe da porast temperature u svim delovima Evrope premašuje svetski prosek, a verovatno će biti najizraženiji u zemljama Mediterana.

Iako se većina anketiranih građana nekoliko velikih evropskih gradova nedavno izjasnila za smelije mere očuvanja životne sredine, na primer za uvođenje zabrane korišćenja ličnih vozila jednom nedeljno (22. septembra ove godine obeležava se Svetski dan bez automobila), mere za očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha su suviše spore i nedovoljne, naglašavaju stručnjaci.

Evropsko respiratorno društvo upozorava na dramatičnu razliku između trenutno važećeg evropskog standarda kvaliteta vazduha i onog koji je postavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

U EU je dozvoljena koncentracija suspendovanih čestica 25 mikrograma po metru kubnom (SZO dozvoljava samo pet mikrograma), a dozvoljena koncentracija azot-dioksida je četiri puta veća od one koju propisuje SZO. Drugim rečima, udišemo vazduh koji je četiri do pet puta zagađeniji od dozvoljenog.

Najosetljiviji pacijenti su oni sa hroničnim oboljenjima respiratornog sistema

Često se misli da će do zagađenja i klimatskih promena doći negde u dalekoj budućnosti, ali stručnjaci upozoravaju da one već danas pogađaju sve.

Najpodložniji su pacijenti sa hroničnim oboljenjima respiratornog sistema. Učestalost hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) u kontinuitetu je u porastu, a danas se ova bolest, za koju se donedavno smatralo da nastaje isključivo zbog pušenja, sreće se u trećini slučajeva kod nepušača izloženih zagađenom vazduhu. HOBP je dugo bio treći najčešći uzrok smrti u svetu, koji pogađa svakog desetog stanovnika.

Saobraćaj motornih vozila odgovoran je za 70 odsto zagađenja i 40 odsto emisija gasova staklene bašte u Evropi.

Bebe rođene danas tokom prvih šetnji u kolicima udišu zagađen vazduh koji su na nivou najveće koncentracije teških metala, kancerogena i drugih komponenti izduvnih gasova automobila, a isto važi i za kućne ljubimce u gradovima. Rekreativno trčanje u saobraćajnim gužvama dugo je bilo obeshrabreno.

Polen u vazduhu izaziva jaču alergijsku reakciju

U poslednjih dvadesetak godina kalendar polena se menja sa ranijim početkom i dužim trajanjem cvetanja. Smanjenjem biodiverziteta, paralelno sa nestankom poljoprivrednih površina, povećavaju se neiskorišćene površine sa korovom, a pojavljuju se i novi izvori alergena otporni na nove klimatske uslove.

Polen u zagađenom vazduhu izaziva jaču alergijsku reakciju, ambrozija duž auto-puteva je jači alergen od one na poljima udaljenim od saobraćajnica. Poplavne oluje poput one koju smo doživeli ovog leta ostavljaju za sobom mesece povećane izloženosti buđi, čestim i jakim alergenima, a vlaga se često zadržava u vlažnim jesenjim i zimskim mesecima.

- Jak vetar u prvih dvadesetak minuta zapljuskuje vazduh visokim koncentracijama raspršenih alergena, najčešće polena i plesni, a zabeležen je i veliki porast poseta Hitnoj pomoći kada su u pitanju deca i odrasli. Štaviše, pacijenti koji su imali samo alergijski rinitis (upala nosne sluznice) mogu da dožive prvi, ponekad i teži napad astme - upozorava dr Ostojić.

Izvo: Hina
Foto: Ilustracija/Freepik.com