STRUČNJACI OTKRIVAJU: Kad vazduh ima i miris, i ukus – pomažu li maske?

Šal preko nosa, kapa do obrva. Ovih dana mnogi od nas ulicom hodaju skrivenog lica, dodatno zamućenog zagađenim vazduhom koji je u pojedinim delovima Srbije dosegao zabrinjavajuće nivoe.

Uz hladnoću, ali i vazduh koji ima i miris, i ukus, ne čudi što se umesto ili ispod nekog šala često krije i hirurška maska, sećajući nas na ne tako davno vreme pandemije.

No, ljudi koje srećemo i koji nose maske to ne čine zbog aerozagađenja, već značajnog porasta respiratornih infekcija, uključujući i kovid, upozorava pulmolog, dr Tatjana Radosavljević.

- Proteklih nedelja imamo veoma mnogo pacijenata i sa kovidom, i sa repsiratornim infekcijama - upozorava ona.

Protiv aerozagađenja maske mogu da pomognu, ali ne svaki tip, naglasila je.

- Nažalost obične hirurške maske koje se najčešće mogu kupiti ne mogu da zaustave prodor najopasnijih i najsitnijih čestica kakve su PM 2,5 i PM 10. To mogu samo prave nano maske, N95. Njih sada ima u nabavci, imaju dva ventila i nisu tako skupe. Njih treba nositi po ovakvom vremenu - rekla je.

Prema mišljenju pulmologa, ove maske treba da nose svi koji se kreću po gradu, dok bi za pojedine grupe ljude preporuka bila da ostanu unutra.

- Što se tiče takozvanih ranjivih grupa, a to su hronični bolesnici, deca i trudnice, oni ne bi ni trebalo da izlaze napolje po ovakvom vremenu - upozorava doktorka.

Objasnila je i zašto:

- Deca, jer im pluća nisu dovoljno razvijena. Trudnice, jer u sebi nose mlad organizam, a ove čestice prelaze preko pluća i ulaze i krv, mogu doći do svih organa, pa i do budućeg deteta. Hronični bolesnici, bilo da su u pitanju plućni, srčani ili neurološki pacijenti, mogu se izložiti riziku da pogoršaju osnovnu bolest ako se izlažu aerozagađenju, te to treba da čine samo u slučaju krajnje nužde.

Klasične hirurške maske, sa druge strane, mogu da pomognu kod običnih repiratornih infekcija ali, podvlači dr Radosavljević, samo uz držanje određenog rastojanja.

- Nažalost, nošenje maski uopšte nije zaživelo, koliko god da smo se mi lekari trudili tokom kovida. Problem nisu ljudi koji nose maske, već oni koji ih ne nose, pa čak ni u zdravstvenim ustanovama, iako uredba Vlade o tome nikada nije ni prestala da važi. U mojoj ordinaciji svi nosimo maske i uvek ih ima i za pacijente. Dakle, one pomažu, ali ne u zatvorenim prostorijama gde je mnogo ljudi na malom mestu - ponovila je.

Ono što je i pre kovida važilo za zimske mesece jeste da treba izbegavati velike skupove na malom zatvorenom prostoru, podseća.

- Preporuke o pranju ruku zbog mogućnosti prenosa gripa i dalje važe. Kovid je sada ušao u našu stvarnost, on više nije klinički tako opasan, ali i dalje je jako česta infekcija i nije, niti će ikada da se iskoreni - kazala je.

Nakon perioda slavlja, porast pacijenata koji se žale lekaru već je primetan, a dodatni problem predstavlja i to što je po kliničkoj slici, objašnjava, kovid sada postao isti kao grip.

- Ukoliko imate visoku temperaturu nekoliko dana, bole vas leđa – treba da se testirate na kovid. I PCR testiranje se sada, nažalost, retko radi. Mi lekari tek kasnije dokazujemo da je kod ljudi koji se teže oporavljaju bio prisutan kovid, i to preko porasta antitela. Sada sve više ima antigen pozitivnih pacijenata, ali se vrlo malo o kovidu danas vodi računa - zaključila je ona.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Unsplash.com