Prijateljstvo srpskog i američkog vojnika
Dva vojnika su uspostavila kontakt preko interneta i počeli da razmenjuju pisma, uglavnom o porodici i svakodnevnim temama i problemima. Zelka i Zoltan su se sreli po ideji reditelja flima "Drugi susret" Željka Mitrovića u Zoltanovoj pekari u Buđanovcima.
- Osećaj je bio nesvakidašnji, vrlo neobičan, a istovremeno i kao da je to samo običan susret sa komšijom. U toku naše prepiske i pripreme tog susreta postepeno se stvarao osećaj da je to, ipak, nešto posebno, kako za Dejla tako i za mene. Naš odnos je sada vanpolitički i potpuno ljudski - kaže za "Blic" Zoltan Dani.
- Ni u jednom trenutku nisam imao dilemu da li da se sretnem sa Dejlom Zelkom. Potpuno sam ubeđen u to da je uvek bolje družiti se i razgovarati o osnovnim vrednostima porodice i društva nego ratovati. Zar i vi ne mislite tako?
Film “Drugi susret” do sada su podržali Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, Grad Niš, a Marinković i njegova produkcijska kuća “Optimistic film” premijeru su najavili za septembar sledeće godine, jer će drugi deo filma biti snima u SAD.
Na vest o ovom nesvakidašnjem susretu, na internet forumima rasplamsale su se diskusije u kojima se iznose oprečne ocene - od potpunog odobravanja ovog poteza do isključivih stavova i osuda. Zoltan Dani, ratnik u penziji, o ovome kaže:
- Negativni komentari dolaziće od ljudi negativne energije i njih iz tih pozicija neće niko moći da pomeri. Ohrabrujuće je da nas je više ovakvih koji razmišljaju i rade u smislu pozitivnih vrednosti ljudskog roda. Naš odnos se razvio od u početku “nepoznatih neprijatelja” do sada, kad mogu da kažem “poznatih porodičnih prijatelja”. Mi smo stvarno postali prijatelji koji se svaki dan “sretnu” na internetu i razmenjuju mišljenja o raznim običnim temama. Želimo da pošaljemo poruku svetu da je mir među narodima i državama neprikosnoven i da je bolje širiti iskrene prijateljske odnose nego ratnohuškačke. Dejl Zelko i ja smo u tom ratu bili vojnici, a posle njega ljudi koji se bore za mir. Kad neko doživi rat i skoro sve njegove strahote, shvati svu besmislenost rata. A kad to prođe, prvo je sretan što je preživeo, a posle poželi da se to više nikome nikada ne dogodi. Ovaj film upravo treba da prenese takvu poruku - kaže Zoltan Dani, pukovnik u penziji, ratni heroj, sada pekar i menadžer u Skorenovcu.