Spremna i za kolevku i za fotelju

Cilj Komore da različitim aktivnostima stalno doprinosi boljem položaju žena u biznisu.

Žene su značajan akter privrednog života, ali još uvek "i nedovoljno ravnopravne u poslu" s akterima drugog pola, zbog čega im je neophodna dalja podrška na postizanju pune profesionalne ravnopravnosti koja postoji na papiru, ali ne i u praksi, izjavio je juče u Privrednoj komori Beograda predsednik ove asococijacije Milan Janković. Upravo namera da se ženama pruži podrška na tom putu razlog je što je 2007. bila godina jednakih šansi u Evropskoj uniji (EU), a da Privredna komora Beograda proglasi 2008. godinom razvoja ženskog preduzetništva, rekao je Janković na početku rada okruglog stola Žene u biznisu − motor ekonomskog razvoja i konkurentnosti. 

Koordinator za evropske integracije u Komori Beograda Jovana Ninković rekla je da je cilj Komore da različitim aktivnostima kao što su, između ostalog, seminari i okrugli stolovi, stalno doprinosi boljem položaju žena u biznisu. Ona je navela da u Srbiji 27 odsto žena zauzima menadžerske pozicije, od čega je 15 odsto manje plaćeno od muškaraca, a da su u ukupnom broju nepismenih "bolja polovina" (52 odsto) žene. Govoreći o ulozi i položaju poslovne žene u Srbiji, suvlasnica i direktorka Mone Nada Momirović ocenila je da stepen društveno-ekonomskih odnosa određuje i profesionalnu (ne)ravnopravnost žena i da je stanje bilo mnogo bolje, odnosno da je i u zakonima i u životu postignuta puna ravnopravnost već 1946. godine, koja je trajala do početka devedesetih u Srbiji. I dalje su i Ustavom i svim iz njega proizlazećim zakonima muškarci i žene u Srbiji ravnopravni, ali je pitanje korišćenja ovih mogućnosti problem, dodala je ona. Rukovodilac ženske evropske mreže pri Evropskoj komori (Euročambres) Birgit Arens izjavila je da je žensko preduzetništvo "postalo evropska top tema u poslednje vreme". Evropska komora je asocijacija 45 nacionalnih komora i 1.706 lokalnih komora sa oko 20 miliona preduzeća i preko 120 miliona zaposlenih. Ženska mreža osnovana je 2003. godine da bi se bolje iskoristio potencijal žena u biznisu i razmenjivala "dobra praksa", dodala je ona. 

Jedan od takvih primera jeste formiranje ženske kooperativne banke na Kipru, koju je osnovalo 300 preduzetnica kako bi pomoglo drugim ženama da lakše dobiju start-ap kredite i započnu sopstveni biznis, jer su upravo povoljna finansijska sredstva jedan od osnovnih problema preduzetništva, posebno ženskog. Ona je ocenila da su edukacija, dobra informisanost i umrežavanje veoma važni za dalji razvoj ženskog preduzetništva, ali da je prioritet da se u pogledu ostvarivanja prava žene i na privatni život, pored profesionalnog, i predstavnici države, biznisa i institucija nađu na istom zadatku "promene nabolje". Problemi žena preduzetnica u Srbiji i EU su slični, ali Srbija sada zaostaje u pogledu ekonomskog i socijalnog položaja žena za razvijenim zemljama, rekla je predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Sonja Popović-Pantić. Ona je navela podatke prošlogodišnjeg obimnog istraživanja, koje je pokazalo da su u Srbiji među samostalnim preduzetnicima jedna trećina žene, među ortačkim firmama 38 odsto, a među osnivačima preduzeća četvrtina su žene. Od 16.000 "ženskih preduzeća", u 6.700 vlasnici i direktori su žene. Glavni motiv za ulazak u biznis žena u Srbiji je ostanak bez posla zbog polne i starosne diskriminacije, istakla je Pantić.

("Pregled")