Dragan Jaćimović i vrhovi sveta

Osnivač prvog tima ekstremnih sportova u našoj zemlji, vrsni alpinista Dragan Jaćimović popeo se na mnoge vrhove u našoj zemlji i u svetu. A 26. maja 2000. godine postao je prvi čovek iz Srbije i Crne Gore koji je osvojio najviši vrh na svetu, Mont Everest (8.850m). Trenutno je okupiran filmom "Everest 2007", ali i potragom alpinista za novi pohod na Čo Oju.

- U prodaji se konačno pojavilo DVD izdanje filma "Everest 2007", s naše prošlogodišnje ekspedicije na najviši vrh sveta, Mont Everest. Tada je sedam planinara iz Srbije uspelo da osvoji krov sveta, a među njima i Dragana Rajblović, prva dama iz ovog dela sveta koja je uspela u tome. Snimatelj ekspedicije Petar Pećanac je tokom uspona napravio odlične snimke, a zatim i napisao scenario za ovaj film. Kasnije se rodila ideja da se ukupan prihod od prodaje DVD izdanja pokloni u humanitarne svrhe - zadovoljno nam je objasnio Dragan Jaćimović.

Prošle godine vodio je dve uspešne ekspedicije, na Akonkagvu i Mont Everest, od kojih je ova druga postigla rezultat svetskih okvira, kada je na vrh izašlo sedam od devet penjača. Kako pripreme za uspon počinju i do 12 meseci ranije, aerobnim aktivnostima i vežbama izdržljivosti, Dragan nam je otkrio da se on i ekipa spremaju punom parom. A na vrh Čo Oju, koji se nalazi u masivu Himalaja, kreću 27. avgusta.

(old_image)- S obzirom na to da je od strane Ministarstva za sport i omladinu ova godina proglašena godinom ženskog sporta, "Extreme Summit Team" odlučio je da podrži tu ideju, tako da će se u našoj ekspediciji naći dve devojke iz Srbije. Ako budu uspešne, želja nam je da im pomognemo da se iduće godine popnu na Mont Everest. To su za sada samo želje, a da bi se to sve ostvarilo, potrebno je mnogo rada, treninga i odricanja. Ovo je veoma naporan i opasan sport, u kome nema mnogo improvizacije – otkrio nam je detalje Jaćim, kako ga mnogi saputnici zovu.

Čo Oju

Veliki greben planine Čo Oju (8.201 m) proteže se duž nepalsko-tibetanske granice, 28 kilometara severozapadno od Mont Everesta (8.850 m). Čo Oju je šesti vrh na svetu po visini i jedan od najčešće osvajanih na Himalajima. Smer "Via normale" vodi kroz severozapadnu stenu s tibetanske strane, i to je put za uspon na vrh ove planine.

Čo Oju je prvi put osvojila austrijska ekspedicija, 1954. godine. Vrh je osvojen još samo dva puta (1958. i 1964. godine), pre nego što su Kinezi zatvorili granicu za strane ekspedicije. Posle otvaranja granice (1980), na Čo Oju peli su se mnogo puta. Vrh je tehnički siguran i lagan za uspon, osim dve kratke deonice (15 do 20 metara nagiba od 65 do 70 stepeni), koje će biti osigurane fiksnim užadima. Vođa ove ekspedicije Dragan Jaćimović vrh je osvojio 29. 9.1998.godine, kao član međunarodne ekspedicije, a 2006. je na vrh izveo osam od devet planinara.

(old_image)Uspon će trajati 40 dana, a svaki član će na put morati da ponese ranac veći od 80 l i manji od 50 l, nepromočivu transportnu vreću do 160 l, vreću za spavanje, podmetač za vreću, aktivni veš, perjanu jaknu s integralnom kapuljačom, duboke treking cipele, cipele za uspon, termo čarape, rukavice, pamučni donji veš, naočare za sunce, naočare za skijanje…

Naravno, na planinu se ne kreće bez kreme za sunčanje, i to faktor 50, kao i kreme za usne, faktor 30. Tu su i čeona lampa, verački pojas, dve boce (termosa) od po litar i po i jedna boca od jednog litra za "malu nuždu", pribor za ličnu higijenu, pribor za jelo (kašika, viljuška i nož), knjige, MP3 plejeri, kamere, fotoaparati i druge lične stvari, kao i lekovi i nezaobilazni vitamini.

Želja celokupne ekipe, kako nam je vođa Dragan rekao, jeste da se na ovoj ekspediciji okupe planinari iz Makedonije, Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, na jednom mestu i s jednim ciljem - da zajedno osvoje vrh, razmene iskustva i uspostave saradnju za neke buduće poduhvate.

Ukoliko želite da postanete jedan od onih koji su iskusili osećaj stajanja na vrhu visokom preko 8.000 metara i šestom po visini na svetu, prijavite se za ekspediciju Čo Oju 2008, preko sajta: www.extremesummitteam.com .

Tekst: Jelena Antonijević