Bojana Stamenov: Kiflice su recept za dobar bend!

Njihova „Boooka“ je ostavila bez daha celu Srbiju interpretacijom pesme „I Feel For You“ i u roku od nekoliko sati se susrela sa masovnim obožavanjem, pozivima novinara, hiljadama pregleda na „jutjubu“... Daleko od toga da se stvar stišala, naprotiv, tek se zahuhtava ali je Bojana, posle početne neverice, uspela da povrati dah i da se prilagodi novonastaloj situaciji. O svemu tome priča specijalno za NaDlanu:

-Muzikom se bavim ceo život. Naučila sam, zahvaljujući ocu, da sviram gitaru, kasnije se upisala u muzičku školu. Uvek su tu bili neki „jam session“-i, ostajalo se nekad i do jutra, pa onda u školu.

Dosta toga zanimljivog toga dana sigurno nije prikazano na ekranu?

-Uh... Bilo je veoma interesantno. Ušli smo u Pozorište na Terazijama gde se sve to snima, dobili brojeve i onda... Jedan kandidat svira, hoćemo sad bend, ne ne ne, još neko, pa onda pošto mora ceo bend da se postavi... Saksofonisti kažem „E, muka mi je“, pa za koji tren „e, nešto sam nervozna“... Ceo onaj snimak je urađen bez ikakvih ponavljanja, ispalo je baš kako treba. Kada je bilo gotovo, kad smo se našli iza scene, nervoza je konačno krenula da splašnjava.

A kad je ubrzo sve buknulo...
-Bila sam zatečena – pozitivno, naravno. Plašila sam se negativnih reakcija mada uvek volim pre da čujem ono što ne valja pa da ispravljam. Sada, međutim, mislim da ne bih preživela da je bilo isuviše negativno (smeh). Dobila sam kritike od sestre, govorila mi je „Ti nisi normalna, treba da budeš presrećna“. Jesam bila presrećna ali ja inače imam kasno paljenje po pitanju velikih stvari, moram prvo da ih lepo svarim. Simpatične su mi i reakcije ljudi na ulici – recimo, komentari dečkića koji su osmi razred, prvi srednje: „Br’te, sestro, gledali smo te, kidaš, objasnila si“ (smeh). Iznenadila me je moja Srbija, takva muzika i vokal nisu tipični za naše prostore. Sad samo treba polako krenuti u stvaranje nečeg autorskog, da se novim naraštajima pruži izbor šta da slušaju.

Podršku ti pružaju i poznati, najviše Marija Mihajlović?

-Ona je jedan od idejnih vođa čitave priče. Poznajemo se nekoliko godina - veliki je učitelj, ne samo pevački, već me uči i kako treba da prihvatim neke stvari. Odmah se postavila prema meni kao da se znamo sto godina, sada smo bliske drugarice i saradnice. Čule smo se posle emisije, u dva noću, ponavljala mi je da je sve u redu, a ja je pitam „kako u redu, vidiš da su svi pomahnitali!?“ (smeh).

Euforija se odražava i na fejsbuku?

-Dobila sam preko hiljadu zahteva za prijateljstvo. Postoje dva, tri profila ali taj jedan na kome imam najviše prijatelja je jedini zvanični i tu samo ja odgovaram na poruke. Jako mi je drago što ljudi reaguju kao da im se upalilo neko svetlo, mada znam da ovo zvuči neskromno sa moje strane. Toliko podrške, toliko reči hvale, stvarno nemam komentar.

Da li si se do sada prijavljivala za neko slično takmičenje?

-Ne. Ti programi jesu stvoreni za ljude koji misle da mogu nešto da postignu ali ja nisam bila dovoljno hrabra, nalazila sam izgovore da to ne učinim. Što se tiče „Talenta“, momci iz benda su bili u fazonu „dobro, hajde sada da te čuje još neko sem ovog našeg užeg kruga“ pa smo se svi zajedno opredelili za to. Oni i dalje hoće da ostanu anonimni – jedini čije bih ime želela da pomenem je saksofonista Nikola Demonja koji je u svemu tome imao najveću inicijativu.

Da li bi se prijavila u neki drugačiji „rijaliti“ tipa „Operacija Trijumf“?

-U jednom trenutku, kad je taj šou već bio odmakao, nešto sam se iznervirala i rekla sebi „sad ću da se spakujem i da odem tamo“ (smeh). Interesantno je, međutim... Vezivati u kavez mlade ljude, umetnike koji imaju potencijala... Hteli su da naprave varijantu kao što postoji u svetu, „Musical Camp“ ali je ispalo kao „Veliki brat“ a ja nisam tip za to. Više sam za ovo – dođeš, otpevaš, jesi ili nisi prošao. Lepo je u „Talentu“ videti ljude sa ogromnom dozom entuzijazma koji nešto izvedu ili urade neki geg pa to možda i ne ispadne najbolje, ali se žiri na pravi način odnosi prema tome, kažu „mi tražimo ipak nešto više ali svaka ti čast na energiji“. Super je što tu može da se igra, peva, jako mi je bio interesantan momak koji je svirao češalj. Jedva čekam da vidim naredne kandidate.

Bliži se 2012, biće da novogodišnje dočeke u porodičnoj atmosferi ostavljaš iza sebe na jedno vreme?
-Postoji mogućnost da radim nešto što do sada nisam – malo više elektronike. Ja bih bila „live performer“ a tu bi bio i DJ. Mnogo se lagodnije, ipak, osećam sa živim bendom iza sebe jer onda postoji komunikacija, na mig se reaguje. Vasil Hadžimanov je dobio ponudu da svira na trgu u Zrenjaninu – to je, doduše, još nezvanično pa me je pitao da li bi da se uključim u tu priču. Tako nešto bih već radije prihvatila. Volim sa svojima da provedem Novu godinu ali ako se već nešto bude desilo, to mora da bude druga vrsta porodice, muzička porodica.

Kojoj se pesmi najviše raduješ kad dođe na red u set listi?

-„Ain’t Nobody“, Čaka Kan. Obožavam nju generalno kao i Stivi Vondera. Njegov koncert iz 2009. mi se trenutno non stop vrti. Kada vidite te muzičare, koliko oni uživaju na bini, to je divno.

Gde „Jam Inovation“, odnosno sada „Bojana i Snorkijevci“ nastupaju u narednom periodu?

-Sviramo 8. decembra u klubu „Atom“ u ulici Cara Dušana, treba opet da nastupimo u „Ilegali“ (Plato) samo ne znam još kada. Decembar je malo histeričan što se tiče rasporeda pošto moji muzičari ne sviraju samo sa mnom. Ljudi koji žele da me prate mogu sve da saznaju na fejsbuku, ja uvek napravim „ivent“ na svojoj fan strani.

Nova sezona „Talenta“ je tek počela, međutim, Bojana je već „pobedila“ pridobivši ogroman broj fanova i to ne gegom ili glupošću kao mnogi moderni „jutjub junaci“ već kvalitetom i šarmom kojim pleni u svakoj prilici.