More kiša
More kiša- Mare imbrium, jedno je od mnogobrojnih mističnih Mesečevih mora, a u priču o njemu nas svojom specifičnom, romantičnom, nežnom, suptilnom, izmaštanom... poetikom kroz koncept ambijentalne instalacije uvodi Katarina Alempijević.
Galerija SULUJ, ponedeljka, 23. jun, napolju sto stepeni u hladu, na izložbi prijatno. Upoznajem Katarinu, čestitam joj na odličnoj izložbi, ona se zahvaljuje i uzvraća komplimentom da prati naš portal... imamo i neke zajedničke prijatelje- poznanike- kolege.
Kada sam dobio pres za izložbu, odmah mi je bilo jasno da će izložba biti ,ajde da kažem tako, možda pre svega posebna, taj utisak se pojačao kada sam video reprodukcije. Ali me je nešto još i malo dodatno golicalo, nije mi dalo mira- i naravno čim sam ušao u galeriju dogodilo se upravo to da sam se oduševio, lumino objekti („od kolažiranog pausa“) koji su činili ambijentalnu instalaciju, plus veliki crteži belo- srebrno na tamno plavoj svili... Fantastično!!!
Mesec i zec, kao simboli viših principa u paganskim mitologijama, pa i dalje u drugim religijama ovde se pojavljuju i kao predstava elemenata sa simbolikom koja daje mašti nove i nove slobode čitanja pravo prema beskonačnom. Umetnica to zna, i lako, tečno, postavlja pred nas predstave, varirajući osnovnu temu, ali ostajući u atmosferi lunarne luminarnosti koja nas svojom mističnom, nekome nekad svetom svetlošću, danas osvetljava pričom predaka naših predaka, i tu ono nekada davno- traje večno.
Naravno, izložba pleni, i slobodno mogu reći da sam video malo izložbi u koje umetnik stvarajući unosi toliko iskrene i prave ljubavi u svoje delo, a onda još i zna da crta, slika, šta god, pa se još i maksimalno tehnički, zanatski potrudi da sve podigne na najviše standarde, što takođe u moru ne profesionalizma takođe treba pohvaliti, pa onda još i odličan tekst u katalogu koji je napisala i potpisala Bojana Burić, istoričar umetnosti.
Ostaje mi samo da preporučim ovu veliku izložbu, ne samo što se meni svidela, nego zato što sam siguran da je nemoguće da se i vama ne svidi.
A posle ćemo u noći pune lunarne svetlosti, uhvaćeni u zamku melanholije, ćutanjem pričati o zecu, tražeći (ali po principu slučajnosti i nagađanja) More kiša ali ne na mesecu već u nama, i ko ga nađe njegovo je!
Dragan Kljajić