49. Oktobarski salon

Četrdeset deveti Oktobarski salon, peti međunarodni, održava se ove godine pod sloganom "Umetnik građanin, umetnica građanka". 

Salon predstavlja  najznačajniju manifestaciju u oblasti vizuelnih umetnosti u Beogradu i Srbiji, a sve više u Evropi i svetu. Ove godine u prilici smo da vidimo radove 79 umetnika iz čitavog sveta, što uključuje 27 iz Srbije. Dela su izložena u 11 muzejskih, galerijskih, alternativnih i javnih gradskih prostora, a na ukupno 4.500 metara kvadratnih. Svečano otvaranje održano je u petak, 26. septembra, u Muzeju "25. maj", a Salon će trajati do 9. novembra. 

Kako piše umetnička direktorka Bojana Pejić, u predgovoru na sajtu salona www.oktobarskisalon.org: Cilj ove izložbe nije da uputi nikakvu "poruku" publici i stručnoj javnosti; ipak, ova izložbe ima moto, i to moto u upitnoj formi - da li nam je potrebna umetnost da nam kaže ono što ne želimo da znamo? 

Po odluci međunarodnog žirija, prva nagrada Salona pripala je Darinki Pop Matić za instalaciju pejzaža, koju možemo videti u Kući legata.

Drugu nagradu dobili su Katja Sander iz Holandije, za video-instalaciju "Šta je to kapitalizam", i grupa "Što djelat" iz Rusije, sa video-operom "Perestrojka".

Nagrada Muzeja primenjene umetnosti i pravo na samostalnu izložbu u ovom renomiranom muzeju pripali su Reli Avrahami iz Izraela za seriju fotografija "Deca cveća".

Nagradu je po prvi put dodelio srpski ogranak Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA), a dobitnik je petočlana grupa "Spomenik", za projekat "Matemi reasocijacije".

Nagrada žirija organizatora Salona, Kulturnog centra Beograda, dodeljena je izraelskoj umentici Sigalit Landau za video-rad "Hulahop".

Oktobarski salon po veličini i značaju prevazilazi naše okvire, kao jedna od značajnijih svetskih umetničkih manifestacija. U narednih mesec i po dana Beograd će biti u znaku vizuelnih umetnosti, prezentovanih u različitim izlagačkim prostorima, osmišljenim na poseban način, prilagođenih temama i konceptu salona, rekla je na otvaranju Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika, u ime osnivača i pokrovitelja.

Umetnička direktorka Bojana Pejić zahvalila se svim saradnicima, a posebno kustosima asistentkinjama Vidi Kneževć i Ivani Marjanović, koje su joj pomogle u izboru umetnika i umetničkih dela. Objasnila je da je polazište celokupne postavke, na neki način, izjava Raše Todosijevića iz 1975. - ko profitira od umetnosti, a ko pošteno zarađuje.

Salon je zvanično otvorio Dejvid Eliot, kustos i likovni kritičar iz Velike Britanije, intrigantnim zaključkom da je umetničko delo dobro ako je hrabro i lepo. "Da, umetničko delo mora da bude i lepo. Ali mora da bude i istinito. Ako teži za bilo kakvim smislom, umetnost mora biti vezana za život. A život je previše važan da bismo ga prepustili političarima."

Toliko umetnosti, umetnika-umetnica, umetničkih dela na jednom mestu (Beograd) ili 11 mesta (izložbeno-izlagački prostori-neprostori), ili na 4.500 kvadratnih metara, toliko konteksta-koncepta, izloženih-prezentovanih dela, ideja-slučajnosti, ideologija-antiideologija-anti-antiideologija... I ja vam se obraćam kao čovek čoveku, i kao čovek čoveku, čovek čoveku... već viđeno, tek viđeno, nikad neviđeno, viđeno, znano i neznano i neneznano i znano-znano, i toliko potrebno, zgusnuto i sabrano, sakupljeno-skupljeno, nabijeno emocijama, i prazninom, i pre svega, i posle svega - iskrenim stavom u kontekstu života, u kontekstu umetnosti. I bili smo... i vi idite... kao čovek čoveku... pa ćemo pričati... 

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović