Hristos vaskrse!

Na dan Uskrsa vernici se pozdravljaju pozdravom "Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse!" Jaja se kao simbol života farbaju najčešće u crvenu boju.

Ovaj dan se u crkvi slavi kao dan radosti večne, dan kada je Hristos pobedio smrt. Vaskrs je najveći praznik u godini.

Zvonjavom crkvenih zvona počinje Vaskršnje jutrenje, i Litija oko crkve. Nakon trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik peva tropar Vaskrsa: "Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova." Nakon toga ulazi se u crkvu gde se nastavlja Uskršnja liturgija. Na kraju liturgije vernici se pozdravljaju rečima - "Hristos vaskrse", i svoju veru potvrđuju rečima - "Vaistinu vaskrse!"

Kako je sve počelo?

Posle mučenja i ubistva Isus Hristos je sahranjen u steni koja je bila zatvorena ogromnim kamenom. Rimski stražari čuvali su ulaz u grobnicu, strahujući da bi hrišćani mogli da uzmu telo Isusa Hrista. Po običaju, u nedelju ranom zorom žene predvođene Marijom Magdalenom došle su da pomažu telo Hristovo mirisima i mirom.

Na ulazu u grobnicu zatekle su odvaljen kamen i vojnike kako spavaju. Telo Hristovo nije bilo u grobu. Na ploči gde je ležalo telo Hristovo zatekle su čoveka u sjajnoj odori. To je bio anđeo koji ih je upitao: "Što tražite živog među mrtvima". Mironosice su radosnu vest o Vaskrsenju javile apostolima. Ni oni im nisu verovali. Posle Hristovog javljanja apostolima istina o Hristovom vaskrsenjau se polako širila.

Kako je počeo da se slavi Vaskrs?

Prvi pomeni slavljenja Vaskrsa datiraju od drugog veka nove ere. Uskrs ili Vaskrs je nastavak slavljenja Pashe, najvećeg jevrejskog praznika, kojim se slavi uspomena na oslobađanje Jevreja iz egipatskog ropstva.

Prvi hrišćani jevrejskog porekla nastavili su da praznuju Pashu, o prvom punom mesecu posle prolećne ravnodnevice. Ovaj praznik je zbog toga pokretan i najrajnije može da se (po novom kalendaru) slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Pretpostavlja se da zbog pokretljivosti nije bogat običajima kao na primer Božić, a i najveći deo običaja je tesno povezan s crkvenim učenjem i praksom.

Jaje

Centralno mesto u praznivanju Uskrsa pripada jajetu - njegovom bojenju, tucanju i ritulanom jednju. U mitologiji mnogih drevnih naroda jaje ima veliki značaj. Jaje se pominje u mitovima o stvaranju sveta. Figurira kao izvor života, i svega postojećeg. Mit o postanku sveta iz jajeta poznat je bio Feničanima, Vaviloncima, Egipćanima, Indusima, Kinezima, Japancima. Sam čin bojenje jaja prvi put se pominje u 17. veku.

(old_image)

Crvena uskršnja jaja su, među narodom, korišćena u magiji plodnosti i zaštiti ljudi. Postojao je običaj da se rano ujutro na Uskrs svi ukućani omrse crvenim jajetom, da bi bili zdravi tokom čitave godine. Posebno je na ceni bilo obojeno jaje. U Makedoniji, na Kosovu i Metohiji trljali su decu jajetom po licu da budu zdrava i rumena. Prvo bojeno jaje se koristilo i za zaštitu useva od grada, ovo jaje čuvarkuća ponekad se zakopavalo u njivu ili vinograd, a nekad čuvalo u kući do sledećeg Uskrsa.

U prošlosti je crvena boja bila dominantna boja uskršnjih jaja. Crvena jaja su i sada simbol ovog praznika, koji se u nekim turskim izvorima i zove "praznik crvenih jaja". Crkva je dosta kasno prihvatila ovaj običaj, dok je narod postanak običaja preneo u daleku prošlost: kod Srba, kao i kod ostalih evropskih naroda, predstave o moći jajeta dobile su hrišćansko obeležje. Jaja su bojena i čuvana tokom velike nedelje, najčešće na Veliki četvrtak ili petak. Mogle su ih bojiti samo određene osobe po određenim pravilima...

Pričešće

Većina vernika se pričešćuje na ovaj praznik. Time se završava jedan od najstrožijih postova koji traje punih sedam sedmica. Međutim, u stara vremena bilo je po srpskim selima ljudi koji su se pričešćivali na Uskrs na svoj način. Seljak se najčešće pričešćivao u prirodi pod nekim drvetom najčešće leskom. Najpre se klanjao drvetu, pa mu je ispovedao svoje grehe, tražeći oproštaj na kraju bi otkinuo jedan pupoljak i pojeo ga. Posle pričešća sledio je ritualni ručak. Uskršnji ručak je morao da bude bogat i raznovrstan. Svako se trudio da na ovaj dana na trpezi ima obredni kolač i pečenicu (ovcu ili prase).