Godišnjica nuklearne katastrofe u Černobilju

U Černobilju se pre 26 godina dogodila jedna od najvećih nuklearnih katastrofa u istoriji čovečanstva. Osetila ju je cela Evropa, tadašnja Jugoslavija i Srbija. Ukrajina danas još jednom obeležava godišnjicu i odaje počast svim žrtvama.

Bdenje uz sveće

Noćas je održano bdenje za sve žrtve, a danas će ukrajinski predsednik Viktor Janukovič otvoriti početak radova na novom, 1.2 milijardi evra vrednom sarkofagu koji bi trebalo da čuva ostatke černobiljskog reaktora.

Uzrok nesreće

Do eksplozije na četvrtom reaktoru nuklearne elektrane Lenjin došlo je u noći 26. aprila 1986. godine, u 1.23 sati. Uzrok nesreće je bio loš eksperiment, kojem su se mnogi od operatera u elektrani protivili, ali on je ipak sproveden.

Cilj testa je bio da se utvrdi da turbine u fazi gašenja mogu da proizvedu dovoljno energije da pokrenu vodne pumpe o kojima zavisi rad nuklearnog reaktora, prenosi portal Index.hr. Naglo smanjenje snage reaktora, a potom njeno drastično povećanje, doveli su do eksplozije.

Posledice katastrofe

Prema izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 2005. godine, u černobiljskoj nesreći je direktono stradalo 56 osoba. Prema podacima UN-a, još 4.000 ljudi je život izgubilo zbog posljedica izlaganja radioaktivnosti.

Greenpeace je 2006. godine dao procenu da bi konačan rezultat černobilske katastrofe mogao biti ukupno oko 250.000 slučajeva oboljenja od raka, od čega 100.000 s fatalnim posledicama.

Istraga tragedije

Prvi izveštaj objavljen u avgustu 1986. godine, nesreća je bila isključivo rezultat ljudske greške, ali prema drugom izveštaju iz 1991. godine, do nesreće je došlo zbog dizajna samog reaktora.