Momčilo Perišić: Srbiji nedostaje Đinđić

Ova presuda meni je, pre svega, pravne i činjenične prirode i ne može se dovesti u kontekst sa presudama Gotovini, Markaču ili Ramušu Haradinaju, ocenio je Perišić.

On smatra da se na, osnovu presuda i broja optuženih, može zaključiti da je taj sud pristrasan na štetu Srba, jer je optuženo i osuđeno mnogo više Srba nego Albanaca, Hrvata ili Bošnjaka.

Javnost u Srbiji nije dovoljno informisana o predmetima pred Tribunalom, rekao je Perišić i dodao da je, zbog toga, njegov slučaj upoređivan sa suđenjem hrvatskim generalima Gotovini i Markaču.

Oni su bili generali u svojoj vojsci koja je povela akcije "Bljesak" i "Oluja", u kojima je, prema rečima Perišića, proterano više od 200.000 Srba sa prostora Hrvatske i pri tome su počinjeni brojni zločini.

Perišić je napomenuo da je on, s druge strane, "optužen za pomoć prijateljskim armijama" Republike Srpske (RS) i Republike Srpske Krajine (RSK) da one, kroz vođenje rata,odbrane ognjišta i živote naroda.

"Sada ljudi, zbog nepoznavanja, dovode to u korelaciju, što je izlišno", ocenio je Perišić, naglašavajući da nije imao nikakve ingerencije nad vojskama RS i RSK, što je utvrđeno i u prvostepenom i u drugostepenom postupku.

Perišić je podsetio da mu je Tužilaštvo nudilo nagodbu i da ga je nekadašnja glavna tužiteljka ovog suda Karla del Ponte, kada je 2002. dolazila u Beograd, ubeđivala da bude svedok protiv Slobodana Miloševića.

Rekao sam da bih bio jedan od glavnih svedoka ako bi se Miloševiću sudilo za zločine koje je počinio sopstvenom narodu, ali da ne dolazi u obzir da budem svedok za ono za šta je optužen u Hagu, prepričao je Perišić deo razgovora sa Del Ponte.

Potom su usledili pritisci sa raznih strana da bude svedok, ali je Perišić prihvatao samo da bude svedok Suda, a ne Tužilaštva.

(old_image)

Perišić je dodao da je "pod plaštom da bude svedok Suda" svedočio 20 dana uz "neverovatnu presiju" da kaže nešto što nije mogao, jer nije istina.

Pošto nisam davao intervju koji njima odgovara, protiv mene je podignuta optužnica marta 2005. godine, podsetio je Perišić i napomenuo da je, i posle toga, Tužilaštvo nudilo nagodbu, uz kaznu zatvora od sedam do 11 godina.

Tu ponudu, nastavio je Perišić, nisam prihvatio i napisao sam advokatu da nikako ne treba ići na nagodbu, već se pripremiti za utakmicu koju ćemo dobiti, ako imamo pravi tim.

"Da sam prihvatio bilo kada ponudu tužilaštva", rekao je Perišić, "ja bih naneo veliku štetu svojoj državi, vojsci na čijem sam bio čelu, svom narodu i sebi".

On je ukazao da je država malo pažnje posvetila odbrani svojih državljana u Hagu i naglasio da je glavne argumente za prvostepenu presudu kojom je osuđen na 27 godina dala država Srbija, slanjem 272 stranica dokumenata nađenih u kući Ratka Mladića.

"To je pravi dokaz da nismo imali tim koji je vodio računa o nama i to je pogubno delovalo na mnoge naše koje su u Hagu", ocenio je Perišić.

Prema njegovim rečima, mnogo više pažnje posvećeno je slučajevima onih optuženika koji nisu građani Srbije, među kojima i Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.

Govoreći o optužnici za špijunažu, koja je protiv njega podignuta septembra 2002. godine, Perišić je ukazao da je njen cilj bio da ga eliminiše sa političke scene, a tadašnji premijer Zoran Đinđić ostavi na brisanom prostoru.

"Puno sam znao, nisam hteo da ćutim, a nije mi trebala nikakava funkcija, pa sam bio opasan", naglasio je Perišić.

On smatra i da je cilj te afere bio obračun sa Đinđićem, kako bi se iz njegovog okruženja udaljili ljudi koji su imali znanja i sposobnosti za bezbednost i koji su nešto znali o upravljanju institucijama države, pre svega bezbednosnim.

Mnogi su tražili načina da mene eliminušu, da bi me paralisali, a da bi Đinđić ostao na brisanom prostoru, precizirao je Perišić.

On je napomenuo da je tada pisao o "čudnim procesima" koji se događaju kako bi se eliminisali čelni ljudi petooktobarskih promena i ocenio da je glavni cilj bio prevrat, što se i obistinilo.

Prema Perišićevim rečima, ljudi koji su bili najodgovorniji za Đinđićevu bezbednost nisu reagovali na njegova upozorenja.

Sa kojim ciljem, da li iz neznanja ili nečega drugog, da ne spekulišemo, rekao je Perišić.

Sa još nekim ljudima iz nekadašnjeg DOS, Perišić je, kako kaže, težio da se prekine kontinuitet sa ostacima prethodnog rešima, ali do toga nije došlo.

Perišić smatra da Đinđić nedostaje Srbiji i da, kako vreme otmiče, sve više ljudi uviđa da je njegova smrt veliki gubitak za zemlju.

On je naglasio da Srbiji ne treba jedan, već više ljudi koji su u prelomnim momentima, "a ovo su prelomni i najteži trenuci", spremni da žrtvuju sebe za interes naroda i države i da znaju da upravljaju inistitucijama.

Perišić je naglasio da su institucije "razvaljene", a nove nisu napravljene, jer Srbiji nedostaju državnici.

On je rekao da je tokom haškog procesa imao redovnu komunikaciju sa Kancelarijom za saradnju sa Tribunalom i njenim predsednikom Rasimom Ljajićem.

Po povratku iz Haga, nije mi, međutim, bilo stalo da imam doček, jer je bilo važno da "svetu poručimo da nismo euforičan narod", rekao je Perišić, napominjući da nije očekivao ni da će država poslati avion za njega.

Da mi je stalo da me neko dočeka na aerodromu, mogao sam da animiram pristalice moje partije, ljude koje imaju uticaj, vojnike čija sam živote spasao, članove njihovih porodica, kao i Klub generala, ali nije mi stalo do toga, objasnio je Perišić.

On je podsetio da su ga na aerodromu dočekali predstavnici tri ministarstva, što je znak pažnje i istakao da mu je Ljajić došao kuži da poželi dobrodošlicu, dok ga je premijer Ivica Dačić zvao telefonom.

"Niko me drugi nije zvao, niti kontaktirao, i to mi ni najmanje ne smeta", rekao je Perišić.

Govoreći o daljim planovima, Perišić je naglasio da želi porodici da nadoknadi izgubljeno vreme, iako je to teško.

On je najavio i da će sve o čemu priča težiti da pretoči, ne u memoare i slavopojke, već analize potkrepljene argumentima koje bi istoričarima trebalo da posluže da uobliče deo naše istorije kako bi ona srpskom narodu postala učiteljica života.

"Imali smo burnu istoriju iz koje su narod i državni rukovodioci malo naučili", ocenio je Perišić.

On je naglasio da se neće politički aktivirati, ali da je ljudima u državnom i vojnom vrhu spreman da pruži pomoć, "iako zna da su mnogi naši ljudi novodošli na određene funkcije toliko pametni da im ne treba savet nekog penzionisanog generala".

(B92)