JINX: Kao i svaki put, daćemo sve od sebe!

Prevođeni pevačicom Yayom (Jadranka Ivaniš) i gitaristom Coco Mosquitom (Gordan Muratović), osnovani su 1993. godine u Zagrebu... Uz jednu pauzu, od 2002. do 2007.godine, skoro dvadeset godina postoje i šire oko sebe pozitivnu energiju. Zahvaljujući hitovima kao što su "Tamo gdje je sve po mom", "Na čemu si ti" ili "Smijem se" uvukli su se pod kožu i beogradskoj publici, koja će opet imati zadovoljstvo da ih čuje na Dan Zaljubljenih, 14.februara u Domu Omladine.

- Moram priznati, kad ovaj minus udari mene to više pogađa nego jugo koji je poznat po tome da udara po živcima, po depresiji, ali dobro se držim, još!- rekao nam je Coco sa osmehom, na samom početku razgovora.

U Beogradu svirate za Dan zaljubljenih, kakav je Vaš odnos prema ovom datumu?
- Budimo pošteni...Činjenica je da je to sve neka Amerikanizacija koja je uzela maha, mi smo znali na taj datum da sviramo ne samo u Beogradu, nego i u Zagrebu i u Sarajevu i td... prosto se rade koncerti na taj dan, pa eto... Dobra stvar je što je, koliko ja znam, 15-og u Srbiji praznik, pa onda to ima više smisla, ispada kao da je vikend. Inače, protiv ljubavi nemamo ništa! (smeh) Ali više nas je radovalo kad smo, recimo, svirali prošle godine u Novom Sadu na Dan Evrope. To je dan koji nam se više svideo, i svidelo nam se učestvovanje u njegovom obeležavanju. Ali eto, budući da će se deliti neki kondomi, recimo da to malo amortizuje ti „cici-mici“ priču! (smeh)

Već ste najavili da neće biti nikakvih srca i sličnih stvari na bini...
-Hvala Bogu!

Kako ste koncipirali repertoar za tu svirku? Jeste li se povinovali tom datumu ili ne?
- Nismo, mi imamo tih ljubavnih pesama koliko imamo, ne možemo tu bog zna šta s njima... Ne, koncert nije "prigodan", biće to najnormalniji koncert Jinx-a

Koliko dugo ćete svirati?
- Obično to traje oko dva sata, koliko izdržimo, posle toga počinjemo da grešimo! (Smeh) Ali to će svakako biti pregled nekih starih stvari, poznatih hitova. Još uvek nam je aktuelan taj album „Dixieland“, pa će biti sa njega dosta pesama. Trudićemo se da ne bude sve isto kao što je bilo poslednji put kada smo bili u Beogradu.

Planirate li neke goste?
- Znate šta, jedan naš logičan gost je recimo Dubravko Ivaniš iz grupe „Pips, Chips & Videoclips“ s kojim smo imali duet na našoj poslednjoj ploči, ali kako su on i Yaya u braku, onda je to vrlo teško organizovati, jer neko treba da čuva malu, tako da, od njega ništa! (smeh) Ne kažem da se neće desiti neko iznenađenje, ali nas je inače jako puno na stejdžu, nas ima toliko koliko inače ima ljudi kad rade koncert s gostima!

Nedavno ste izjavili da neće biti uskoro novih izdanja, ali planirate li ipak nešto?
- Postalo je uobičajeno u ovim krajevima da album ide na svake tri godine. Diskografi manje više podržavaju takav ritam, toliko treba vremena i da neki materijal zaživi, sve to zajedno se tako otprilike gleda. A i moram da priznam, ne samo mi nego i svi muzičari, sve lošije sviraju... to se više ništa ne vežba, u studiju se sve može popravljati, pa se onda to produži, pa se po godinu i po dana snima, i tako... Davno su prošla ona vremena onih 4 kanala, kad si morao da znaš da sviraš, sad svi mogu snimati po tim studijima, pa onda i mi... Šalim se! (smeh) Zezam se, ali istina je da je to nekako realno. Ako nam je prošle godine izašao album, onda ne treba očekivati novi pre 2013.
Dugo!
- (smeh) Znam da je dugo, ja bi isto da to brže ide! Ali neka, ovako produžujemo život!

Šta biste još kao bend voleli da postignete u karijeri?

Šta vam je sada cilj?
-Ne bih mogao sad da vam kažem da su nam ciljevi da sviramo, ne znam, u Areni!Baš nas briga! Nemamo nameru ništa da uradimo da bi se to desilo! (smeh) Da li se nešto događa između nas, da li se događa nešto između nas i publike na koncertu, to su bitne stvari!

Da li mislite da takav motiv možda fali mlađim bendovima? Kako Vam izgleda nova scena na ovim prostorima?
- Ja sam sa već polako u nekim ozbiljnijim godinama, tako da sam bio mlad zaista davno, i tad mi je izgledalo bolje, ali, nemam pojma, možda je to zato što sam bio mlad! Ali je činjenica da je tada ovo bila jedna malo veća država nego što su sad sve ove, sigurno da se to sve oseti. I sigurno da komunikacija na većoj teritoriji sa većim brojem ljudi mora rezultirati i višim kvalitetom koječega. U tom smislu mislim da će ta komunikacija, koja funkcioniše bolje nego pre 15, 20 godina, možda dati kao rezultat i nešto kvalitetnije.

Šta poručujete čitaocima portala NaDlanu?
- Pozdravljam sve koji vole Jinx, oni neka dođu, oni koji ne vole nek ne dođu na koncert, jer će smetati! Kao i svaki put, daćemo sve od sebe i ne morate se brinuti!