IZA SCENE PRIČA IZ RADIONICE: Kako je Zoran Radmilović zavoleo majstora Životu

Automehaničar Dragiša Krunić sa Zvezdare bio je neobičan čovek. Bio je jednako dobar majstor za motore i ljudsku dušu, kažu dobri poznavaoci Beograda iz 70-ih i 80-ih. Osim što ga je zanimala umetnost, od svojih kolega se razlikovao po dnevničkim beleškama koje je vodio.

- Ako dete ima temperaturu, lekaru ćemo ga voditi sutra, a ako je nešto našem dragom automobilu, vodićemo ga kod majstora još danas - zapisao je Dragiša i na taj način nam ostavio svedočanstvo kako smo još 70-ih postali društvo bazirano na materijalizmu i konzumerizmu.

Za vreme snimanja serije koja je nastala po scenariju automehaničara Dragiše i ideji Šotre, u poznu jesen 1981, dogodilo se malo čudo. Opterećen brojnim ulogama u pozorištu, Zoran Radmilović nevoljno je prihvatio poziv da tumači glavnu ulogu seriji, majstora Životu. Bez obzira na platu i honorare, uvek mu je, kao i svima drugima, trebalo milion-dva više da bi završio započetu adaptaciju stana na Crvenom krstu ili kupio novi trosed za dnevnu sobu. Dolazio je na set neveseo, blago rečeno. Ipak, posle dva-tri dana desila se transformacija: mrgud je postao veoma srećan.

Razlog nagle promene raspoloženja bilo je sklopljeno prijateljstvo sa majstorom Dragišom. Prepoznali su se losle nekoliko izgovorenih rečenica. Pakt o prijateljstvu utvrđivali su u kafani Kajmakčalan, koja je bila u blizini seta na kojem se snimala serija. Kad god bi se ukazala prilika, Zoki i Dragiša bi zbrisali do kajmakčelana, u kojem su, na kariranom stolnjaku uz rakijicu i škembiće, analizirali ljudsku prirodu.