Polovina Ginisovih rekorda iz Srbije su lažni

Za sve naše gurmanske poslove u centrali Ginisove knjige nikad nisu ni čuli. Da li zbog stvaranja fame ili privlačenja turista na razne kobasicijade i roštiljijade, tek se ispostavlja da nam je svaki drugi “rekord” lažan.

- Mi smo imali problem sa Ginisom, dok je njihovo sedište bilo u Budimpešti, pošto oni nikako nisu hteli da dođu i tražili su da im se plati dosta novca. Ove godine planiramo da obavimo svu potrebnu proceduru i upišemo se konačno u knjigu jer stvarno imamo rekord iz godine u godinu - rekao je za “24 sata” predsednik turističke organizacije Leskovac Žikica Nestorović, čiji sugrađani svake godine prave sve veću pljeskavicu, čija je težina prošle godine iznosila 54 kg.

Srpski rekordi za koje u Londonu nisu čuli se ređaju dalje. Burek od 200 kilograma, kobasica duga 2.023 metra i rekord koji je, verovatno, većini nepoznat, a imao je i svoj debi na Sedmom međunarodnom sajmu energetike 2011. godine - lakirana ugljena kocka izvađena iz rudnika “Kolubara” koja je težila 25 tona. Dva dana je 12 ljudi sa motornim testerama vadilo ovu gromadu iz zemlje, koja je mogla da proizvede 18.000 kWh struje, da bi je dizalicama podiglo na specijalni vučni voz i dopremili na vreme za sajam.

- Verujemo da je bila najveća, ali sve se desilo brzo i nismo stigli da se prijavimo na vreme za Ginisa, a posle prosto niko nije imao vremena da se bavi tim jer je procedura duga - objasnio je novinar lista “Kolubara” Milorad Đoković.

Da li je mogla biti upisana u Ginisovu knjigu rekorda? To nećemo saznati jer je nakon sajma rasparčana i podeljena vrtićima i socijalno ugroženim porodicama.

Zvaničnici iz Ginisa naglašavaju da se jedini pravi sertifikat i overa rekorda može dobiti od njihovog zvaničnog štaba u Londonu, nakon kontaktiranja njihovih sudija putem zvaničnog sajta.