Porodični nakit prodajemo za račune i lekove

0

Beograd — U godinama u kojima se kriza nije ni naslućivala Srbijom su poput pečuraka nicale – banke.

Danas, kada brojimo peto leto borbe sa recesijom, situacija se promenila- na svakom uglu posao pokreću otkupljivači zlata.

Rate za kredite, lekovi, računi, pa i hrana mnogim građanima su izmamili i poslednje komade porodičnog nakita. U otkupu gram ovog plemenitog metala košta i tri puta manje.

Zlatari gram 14-karatnog zlata prodaju u proseku za 5.000 dinara. Kada se otkupljuje, ista gramaža u petak je u Beogradu vredela uglavnom 1.800 dinara. Oni koji se bave samo otkupom zlata, a ne i njegovom preradom, plaćaju ga i koji dinar više – oko 2.000 dinara.

„Vrednost utvrđujemo na osnovu dnevne cene zlata na svetskoj berzi. Ona se prilagodi kvalitetu i obično umanji za deset odsto. Kod nas je sve manje posla, jer otkupljivači koji uopšte ne izrađuju nakit daju bolju cenu“, objašnjavaju zlatari.

Po zakonu, zlato mogu da otkupljuju samo proizvođači predmeta od njega. Zvanično, u celoj Srbiji ih ima 880, ali od otkupa ne odustaju pojedini menjači, pa i frizerski saloni.

„Do sada je podneto ukupno 29 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv firmi koje su nezakonito otkupljivale predmete od dragocenih metala“, kaže, za „Novosti“, Lucija Dujović, pomoćnik direktora Direkcije za mere i dragocene metale.

Dokaz da je otkup zlatnog nakita unosan posao pokazuje i primer jedne od takvih firmi, čiji je osnivač iz susedne Hrvatske. Prema podacima Agencije za privredne registre, od 2008. godine do danas otvorena su ukupno 34 ogranka ove firme, i to uglavnom u Beogradu.

„Najčešće nam ljudi donose zlato koje im „ne treba“. Znamo da ih je na to muka naterala, i da prodaju „porodično blago“, kaže devojka, zaposlena u jednoj od radnji.

Podaci zvanične statistike pokazuju da je lane iz Srbije izašlo ukupno 2,1 tona zlata. Neobrađenog smo izvezli 100 kilograma, ukupne vrednosti 4,5 miliona dolara.

„Čim su počele da rade zalagaonice znači da standard značajno opada“, smatra ekonomista Saša Đogović.

To potvrđuje da je u zemlji veliki broj nezaposlenih i da je društvo u velikim problemima da opstane, kaže on. Primarni nacionalni interes mora da bude oporavak privrede da bi se i društvo menjalo i uhvatilo korak sa savremenim tekovinama. Ukoliko do toga ne dođe, osuđeni smo na umiranje. Koliki je problem vidi se po ekonomskim migracijama u razvijene zemlje.

U negotinskim zlatarama cena otkupa zlata, za nakit i dukate od 14 karata, iznosi 1.900 dinara po jednom gramu. U Novom Pazaru nema zalogaonica zlata, izvesno vreme radila je jedna, ali je zatvorena uz objašnjenje vlasnika da ova oblast još nije zakonski do kraja regulisana.

Umesto zlatara u Novom Sadu pojavile su se radnje koje se bave isključivo otkupom zlata, a mnoge rade i kao zalagaonice. U najvećem broju slučajeva za poreklo zlata se ne pita.

Izvor: B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.