Četiri scenarija: Kako će se živeti na Zemlji 2100?

0

Temperatura na Zemlji do 2100. godine porašće od 0,3 do 4,8 stepeni Celzijusovih u zavisnosti od toga kako će se čovek ophoditi na energetskom, klimatskom i demografskom planu.

Kako objašnjavaju stručnjaci za klimatske promene nevladine organizacije Giec, za koliko stepeni će se temperatura na Zemlji povećati do kraja stoleća zavisiće od toga koji će se energetski izvori koristiti, od broja svetske populacije, od tipa stambenog prostora u kojem će se živeti i vrsta automobila koji će se voziti.

Postoje četiri scenarija kako će izgledati svet 2100, objašnjavaju eksperti ove organizacije.

Danas na „plavoj“ planeti živi 7,1 milijarda ljudi, a koncentracija ugljen dioksoda je oko 400 delova na milion (ppm).

PRVI SCENARIO

Prvi i najoptimističniji scenario je da čovečanstvo počne radikalno da investira u nove vidove energije i geoinženjering. U tom slučaju broj svetske populacije do kraja stoleća popeo bi se na devet milijardi ljudi, a koncentracija C02 ostala bi na 400 ppm sa tendencijom pada.

Temperatura bi se stabilizovala do 2050, tako da bi glečeri prestali da se tope, acidifikacija okeana bi se zaustavila, ali bi nivo mora i dalje rastao zbog nagomilane toplote morskog sistema tokom prethodnog niza godina.

„Tako nešto neće biti lako sprovesti, ali zahvaljujući zajedničkim naporima naša planeta bi bila spašena“, smatraju strucnjaci.

Ali, dodaju oni, u tom slučaju bi u potpunosti trebalo da se prestane s korišćenjem saudijske nafte kao i s eksploatacijom američkog gasa iz škriljaca, što ne bi bilo nimalo poželjno na ekonomskom planu.

DRUGI SCENARIO

Prema drugom mogućem scenariju, koji je prema mišljenju stručnjaka i najrealniji, ako se klimatske promene ne uzmu kao ozbiljan problem a čovečanstvo krene putem ubrzanog tehnološkog progresa, koji omogućava veću proizvodnju uz manju energetsku potrošnju i obnovljivi vidovi energije kao i nuklearna energija budu dominanti, broj svetske populacije će porasti na 8,5 milijardi, a koncentracija C02 na 550 ppm.

Ljudi će jesti manje mesa i na taj način će se smanjiti emisija ugljen dioksida koja se troši za uzgoj domaćih životinja, a opasnosti od ekstremnih posledica klimatskih promena bi ostale iza nas.

Tako nešto zahteva mnogo odricanje i žrtvovanja. Zadržavanje koncentracije C02 na 550 ppm je potencijalno ostvariv plan ukoliko se postigne medjunarodni dogovor o klimi do 2020.

To, međutim, znači prelazak na nove tehnologije i na novi način života, kao i svođenje na minimum upotrebe fosilnih goriva.

TREĆI SCENARIO

Postoji i treća mogućnost, da čovečanstvo smanji emisiju gasa sa efektom staklene bašte ali tek krajem stoleća.

U tom slučaju broj stanovnika bi se povećao na 9,5 milijardi, a koncentracija C02 na 650 ppm sa tendencijom rasta.

„Ukoliko čovečanstvo nastavi s upotrebom fosilnih goriva dosadašnjim tempom i ekonomiju stavi u prvi plan na štetu sudbine planete, a ne promeni sadašnje navike, kako u pogledu planiranja porodice tako i potrošnje, posledice klimatskih promena će biti očigledne“
, upozoravaju stručnjaci.

ČETVRTI SCENARIO

Postoji i četvrti, najgori scenario, prema kojem bi broj stanovnika, kao i emisija gasa nastavila da raste do kraja stoleća. Broj stanovnika na zemlji bi se povećao na 12,5 milijardi, a koncentracija C02 na 950 ppm sa tendencijom rasta.

U tom slučaju bi se meso jelo više nego danas kako bi se prehranilo stanovništvo, koncentracija ugljen dioksIda bi se više nego udvostručila a vazduh bi bio opasan po zdravlje u mnogim delovima planete.

Ravnoteža ekosisitema bi bila ugrožena a biodiverzitet bi se drastično smanjio.

Temperatura bi sve više rasla, poplave i suše bi bile sve učestalije, glečeri bi se istopili, a kruženje vode u prirodi bi bilo narušeno.

Stručnjaci ne isključuju ovaj najpesimističniji, hiperkatastrofičan scenario, jer, kako navode, teško da će iko moći da spreči zemlje izvoznike fosilnih goriva da nastave sa prodajom sirovina koje su u njihovom vlasništvu.

Izvor: 24sata

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.