Kraljica zločina: Agata Kristi

0

Agata Kristi, čuvena autorka kriminalističkih romana, napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, i prevedene na više od 50 jezika. Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživjela veću prodaju od romana Agate Kristi.

Foto: www.biography.com

Njena drama “Mišolovka”, prikazana je prvi put 1952, a od tada je imala preko 20.000 izvođenja na londonskom Vest Endu, a ona slovi i za najduže izvođenu predstavu na svetu. Sama je rekla da je tema njenih romana odbrana nevinosti jer je ona bitna, a ne greh, a kao najpoznatiju svetsku književnicu prati ju nadimak “kraljica zločina”.

Agata Kristi rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju u Velikoj Britaniji kao najmlađe od troje dece. Već u pubertetu počinje da piše pjesme i čita svako štivo o avanturama Šerloka Holmsa i Arsena Lupena.

Već u njenom prvom romanu, Misteriozna afera u Stajlzu (1920), pojavljuje se ekscentrični belgijski detektiv Herkul Poaro, jedna od njenih glavnih junaka. Poaroove „sive ćelije“ trijumfovale su u borbi protiv opakih zločina u 33 romana i nekoliko desetina kratkih priča napisanih od strane Agate Kristi. Kao i većina drugih njenih romana, i ovaj roman će u godinama koje slijede biti uspešno ekranizovan.

„Sve što mi treba su sto i pisaća mašina”, rekla je Kristi.

Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama. Pre nego što su se razveli 1928, Kristijevi su dobili ćerku Rosalind.

Njen posljednji objavljeni roman, Uspavano ubistvo(1976), takođe je ekranizovan, čime je još jedan od svetskih literarnih likova, gospođica Džejn Marpl, dobila svoju ulogu i na filmu. Gospođica Marpl se pojavila u 12 romana i više kratkih priča, počevši od romana Ubistvo u Vikarijatu 1930.

Agata Kristi je takođe napisala šest romantičnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot, više originalnih dramskih dela, uspešno je sama adaptirala svoje već napisane i objavljene romane i kratke priče za pozorište a tu je i nekoliko knjiga sa autobiografskom tematikom, kao i zabavne pustolovine sa mnogih arheoloških ekspedicija na kojima je učestvovala sa svojim drugim mužem, arheologom Maksom Malovanom za koga se udala 1930. godine.

Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva.

Umrla je 12. januara 1976. godine u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u Engleskoj u 86. godini života.

Agata Kristi je napisala i autobiografiju koja je obavljena tek poslije njene smrti. Iako je pred kraj života izjavila: „Deset godina poslije moje smrti niko me se neće sjećati“, njen opus i dalje izaziva veliku čitalačku pažnju.

Buka

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.