Ekonomisti: Što pre prihvatiti propise iz radnog zakonodavstva EU

0

Domaći ekonomisti i predstavnici preduzetnika su se odmah nakon najave iz Vlade Srbije da će se sa izmenama spornog Zakona o radu krenuti od početka, kritički izjasnili o tome, uz ocenu da zemlja poput naše, ukoliko iskreno želi u EU, treba što pre da prihvati i njena pravila, uključujući i propise iz radnog zakonodavstva.

Hrvatska, koja je postala 28. članica EU 1. jula prošle godine, ušla je u Uniju sa starim, „rigidnim“ radnim zakonodavstvom, usvojenim još polovinom devedesetih godina koje je, doduše, donekle promenjeno pre četiri godine.

Profesor Željko Potočnjak, autor prvog hrvatskog Zakona o radu, kaže da njegova zemlja, zbog nefleksibilnosti tog pravnog akta, zasad nema posebnih problema sa EU, ali ima u odnosima sa Svetskom bankom.

Svetska banka je, naime, poručila Zagrebu, isto kao i Beogradu, da taj zakon mora menjati ukoliko želi da oživi privredu i sa njom sklopi nove aranžmane. Potočnjak tvrdi da je problem u tome što Hrvatska nije baš najbolje razumela regulative i zahteve EU kada je usvajala izmena Zakona o radu, jer je tada uskladila petnaestak direktiva Unije o tome, ali sa minimalnim zahtevima i to je u Briselu prošlo, ali sada u Svetskoj banci ne prolazi.

U Nemačkoj, čija je ekonomija bez premca u Evropi i mnogim zemljama služi kao uzor kako treba organizovati privredu, poslednja velika promena radnog zakonodavstva dogodila se pre desetak godina, kada je vlada socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera uspela, uprkos protivljenju sindikata, da znatno liberalizuje radno zakonodavstvo, kako su sindikalni prvaci tvrdili na štetu zaposlenih, a u korist preduzetnika. Šreder i njegovi socijaldemokrati su nakon toga glatko poraženi na parlamentarnim izborima, ali je nemačka privreda, baš zahvaljujući njegovim reformskim zakonima, počela da se oporavlja i plodove njenog rasta „naplatila“ je kasnije aktuelna šefica vlade Angela Merkel koja je lani, treći put uzastopno, odnela izbornu pobedu.

Suština navedenih promena u nemačkom radnom zakonodavstvu svodi se, između ostalog, na produžetak uslova za sticanje starosne penzije, smanjenje trajanja godišnjeg odmora, produženje roka u kome poslodavac može angažovati radnike na određeno vreme i izbegavanje nekih drugih „nezgodnih“ obaveza preduzetnika prema zaposlenima. Nemci i posle tih „rigoroznih“ promena radnog zakonodavstva i dalje odlaze rano u penziju, u proseku sa nešto više od 60 godina, koriste 30-dnevni godišnji odmor, u većim firmi dobijaju 13. platu, imaju pravo na podelu dividende i to ih, uz neke druge beneficije, svrstava u grupu najpovlašćenijih u EU.

Slične promene radnog zakonodavstva obavljene su, uglavnom kasnije nego u Nemačkoj, u većini drugih članica EU, a najviše su se suštinskim promenama svog radnog zakonodavstva opirale Švedska i druge skandinavske zemlje – članice EU, koje su tradicionalno poznate kao države takozvanog socijalnog staranja ili visoke zaštite prava zaposlenih.

Izvor: 021.rs
Foto: Morguefile

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.