Zašto obradivi hektari u Srbiji propadaju?

0

U Srbiji se ne koristi oko 400.000 hektara, odnosno 10 odsto ukupnih obradivih površina. Stručnjaci kao razloge za to navode starenje seoskog stanovništva, lošu infrastrukturu, ekonomsku neisplativost

Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima 424.000 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta, a od toga je oko sedam odsto oranica, izjavio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede Zoran Knežević.

Najviše napuštenog, odnosno nekorisćenog poljoprivrednog zemljišta ima u Pčinjskom i Pirotskom okrugu, a pojedinačno to su lokalne samouprave Surdulica i Bosilegrad, koje imaju više od 50 odsto zemljišta koje se ne koristi, naveo je Knežević.

Najveći deo zemljišta koje se ne koristi je u privatnom vlasništvu, ali ima zemljista i u državnom i zadružnom vlasništvu, u manjem procentu, rekao je Knežević, ukazujući da postoje dva osnovna razloga za tu pojavu – demografski i ekonomski.

Demografski, jer su vlasnici tih površina staračka domaćinstva, naveo je Knežević, podsećajući da je poslednji popis poljoprivrede pokazao da je u Srbiji prosečna starost seoskog stanovništva 59 godina.

Drugi razlog je ekonomska neisplativost korisćenja tog zemljišta, zbog toga što se uglavnom radi o usitnjenim parcelama, a infrastruktura je nedovoljno ili nije uopšte izgrađena, ukazao je Knežević.

„Radi se uglavnom o lošem kvalitetu poljoprivrednog zemljišta, i to su glavni razlozi zbog čega neko ne koristi poljoprivredno zemljište“, naveo je on.

Ministarstvo preduzima niz mera kako bi se to zemljište uvelo u upotrebu, kroz uređenje i ukrupunjavanje poseda, kao i putne mreže, poljskih i atarskih puteva na tim područjima, sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, istakao je Knežević.

On je najavio da će vlada za dve nedelje usvojiti uredbu po kojoj će se finasirati komasacija i infrastruktura, pokrajinski sekretarijat Vlade Vojvodine imaće svoj program, a jedinice lokalne samouprave takođe će godišnje programe doneti do proleća.

Knežević je precizirao da će ukupna sredstva za te namene biti oko tri milijarde dinara.

On je naglasio da je reč o kompleksnom problemu u čije rešavanje, pored Ministarstva poljoprivrede, treba da se uključe i druge institucije i državni organi, ali i lokalne samouprave, pojedinci, vlasnici zemljišta, pa i mediji.

Kada je reč o eventualnoj prodaji strancima zemljišta koje se ne koristi, Knežević je rekao da nije siguran da bi oni bili zainteresovali za takve parcele, jer se uglavnom radi o sitnim posedima, bez izgrađene infrastrukture.

Naša namera je da to zemljište ostane u rukama domaćih poljoprivrednika, kazao je Knežević.

Osvrnuvši se na stanje u EU, Knežević je rekao da i tamo postoji znatna površina koja se ne obrađuje, a najviše problema u EU imaju severne zemlje Letonija, Litvanija, Estonija, Portugal i Španija.

„Samo pet zemalja u EU nema problem sa napuštenim zemljištem, sve ostale zemlje imaju i one takođe ulažu znatna sredstva da bi došlo do obrade tog poljoprivrednog zemljista“, naveo je Knežević.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić kazao je da ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosi 3,43 miliona hektara.

„Neobrađeno je 424.000 hektara ili 12,3 odsto. Što znači da je u Srbiji neobrađen svaki osmi hektar raspoloživog poljoprivrednog zemljišta“, precizirao je Ševarlić.

Razlozi za to su, po oceni Ševarlića, neodgovarajuća agrarna politika, koja nije u funkciji podrške malih poljoprivrednih gazdinstava, starosna struktura poljoprivrednog stanovništva i demografsko pražnjenje sela – sve manje radne snage u poljoprivredi i odsustvo komasacije i drugih mera uređenja zemljišne površine.

„Naše parcele su usitnjene, međusobno razbacane, nepravilnog oblika, i najčešće teško pristupačne, što sve otežava racionalno korisćenje mehanizacije i organizovanje poljoprivredne proizvodnje na tim površinama“, rekao je Ševarlić.

Najbitnije je da se urede zemljišne površsine, putem već zaboravljenih komasacija, i da se pospeši tržište zemljišta, kako bi ekonomski motivisali vlasnici susednih parcela da otkupljuju neobrađene parcele, pripajaju svojim parcelama i povećavaju posede, kazao je Ševarlić.

Razloge za pojavu ugara, odnosno neobrađenih površina u pojedinim sredinama, prema mišljenju eksperta Privredne komore Srbije Vojislava Stankovića, treba tražiti u postojećem stepenu privrednog razvoja i odsustvu adekvatne tržišne infrastrukture.

Poljoprivredno-prehrambena preduzeća, devastirana procesom privatizacije, nisu u stanju da otkupe veći deo ponude primarne poljoprivrede i gube primat na tržištu, objasnio je Stanković.

Istovremeno, prisutan je skroman broj prerađivačkih kapaciteta u odnosu na raspoložive kapacitete primarne proizvodnje, rekao je Stanković.

Izvor: večernje novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.