Politikin Zabavnik – 75 godina sa nama

0

Uz njega smo odrastali. U početku je štampan u obliku dnevnih novina, a izlazio je dvaput nedeljno, utorkom i petkom. Trenutno izlazi jednom nedeljno, petkom. Otprilike trećinu časopisa čine stripovi, dok druge dve sadrže članke o nauci, umetnosti, prirodi, istoriji, muzici, interesantnim događajima iz života, i često su pisani u zabavnom duhu.

Slogan časopisa je Za sve od 7 do 107. Prvi broj izašao je 28. februara 1939. U 2006. godini proglašen je srpskim „superbrendom“. Danas je prosečan tiraž časopisa 37.000, dok je na vrhuncu, tokom sedamdesetih godina 20. veka, dostizao i tiraž od preko 300.000 primeraka.

Prvobitnu redakciju lista činili su novinari Politike, na čelu sa Vladislavom Ribnikarom, Dušanom Dudom Timotijevićem i Živojinom Batom Vukadinovićem. Oni su bili entuzijasti, oko kojih se okupljala srpska intelektualna levica kasnih 1930-ih godina.

Kao urednik stripa, Duda Timotijević bio je glavni prevodilac američkih dnevnih i nedeljnih stripova. Bio je „kum“ mnogim Diznijevim junacima, dajući im srpska imena u odnosu na njihov fizički izgled.[9] Pored Diznijevih, Politikin Zabavnik objavljivao je i stripove kao što su: Džim iz Džungle (Jungle Jim), Pustolovine Malog Džonija (Ming Foo), Doživljaji male Ane (Little Annie Rooney), Usamljeni jahač (The Lone Ranger), Red Rajder (Red Ryder), Timbl Teatar (Thimble Theater), Reporter Harper (Curley Harper), Brik Bradford (Brick Bradford) i King iz severne brigade (King of the Royal Mounted). Domaći autori su takođe zauzimali značajan prostor: Đorđe Lobačev (stripovi povezani sa srpskim folklorom – Baš Čelik i Čardak ni na nebu ni na zemlji), Moma Marković (Rista sportista – avanture beogradskih dečaka), Konstantin Kuznjecov (adaptacija Puškinovih pripovedaka – Skaska o zlatnom petlićul i Bajka o caru Saltanu) i Sergej Solovjev (adaptacija R. L. Stivensonovog Ostrva s blagom). Glavna razlika između Politikinog Zabavnika i konkurentskih strip izdavača, poput Mike Miša i Mikijevog carstva bili su tekstualni delovi, koji su sadržavali ukrštene reči, romane, Riplijevu rubriku Verovali ili ne!, reportaže od nauke do sporta i veliki broj kratkih, interesantnih i naučnih tekstova. Osim toga, imao je ekskluzivno pravo na, u to vreme u Srbiji jako popularne, stripove Volta Diznija.[9] Urednik tekstualnih delova bio je Bata Vukadinović. U Politikinom Zabavniku izlazili su romani Edgara Alana Poa, Marka Tvena, H. Dž. Velsa i mnogih drugih poznatih pisaca.

Prosečan tiraž časopisa dostigao je cifru od 41.000 po izdanju, što je u to vreme bio ogroman broj. Bombardovanje Beograda u II svetskom ratu prekinulo je izdavanje časopisa. Poslednje predratno izdanje (broj 220) izašlo je 4. aprila 1941.

Ubrzo nakon što se rat završio, novi komunistički režim nije trpeo stripove i zabranio je njihovo izdavanje. Obrazloženje je bilo da su stripovi produkt kapitalizma. Međutim, nakon gašenja sovjetskog uticaja u Titovoj Jugoslaviji, a naročito posle sukoba sa Staljinom i perioda Informbiroa, zabrane vezane za kulturu počele su da slabe. Prvo je počelo sa karikaturama i animiranim filmovima, a nešto kasnije počelo se sa objavljivanjem stripova u različitim edicijama.

Sedam godina nakon završetka II svetskog rata Vladislav Ribnikar je odlučio da ponovo pokrene časopis. Prvo posleratno izdanje izašlo je 5. januara 1952. Glavni i odgovorni urednik bio je Kosta Stepanović, a njegov prvi zamenik Bogdan Popović, koji je kasnije takođe postao urednik. Prema legendi, čiju je istinitost danas teško dokazati, uslovi za to stvorili su se nakon posete atinskog predstavnika kompanije Volt Dizni (The Walt Disney Company). On je predložio Titu da vrati strip izdavaštvo u Jugoslaviju.

„Što da ne, ja volim Paju Patka“, bio je navodno Titov odgovor.

Prvi dan 1968. godine predstavljao je istorijski datum za časopis. Nikola Lekić, glavni urednik u to vreme, promenio je format izdanja sa novinskog u format časopisa (25×33 cm). Takođe, časopis je počeo da izlazi u boji. Još jedna značajna inovacija bila je strip u sredini časopisa. Pre toga Politikin Zabavnik je objavljivao samo stripove u kaiševima.

Nakon raspada SFRJ, Zabavnik je tokom 1990-ih nastavio da izlazi samo ćirilicom. Početkom januara 1993. Politika je na naslovnoj strani objavila naslov: „Sankcije proterale Paju, Mikija i ostale Diznijeve junake.“ Uvođenjem sankcija SR Jugoslaviji, Diznijevi junaci prestali su da izlaze u svim Politikinim izdanjima. Tokom trajanja sankcija, Paja Patak koji prodaje novine, zaštitni znak koji se nalazi u gornjem desnom uglu časopisa uz njegov logo, bio je obojen u crno, tako da se mogla videti samo njegova silueta. Nakon prestanka rata i sankcija Pajin lik je ponovo vraćen. Politikin Zabavnik je izrazio sličan protest i tokom bombardovanja SRJ, kada je na crnoj naslovnoj strani osvanula glava Mikija Mausa koji je šakama prekrio oči. Tokom ratnih godina Politikin Zabavnik je često izlazio na lošijem papiru, manjem broju stranica, i na većem broju crno belih stranica nego ranije. Strip Miki, koji je redovno izlazio na poslednjoj stranici, zamenio je strip o mačku Garfildu.

Početkom XXI veka Politikin Zabavnik počinje da izlazi na finijem papiru, povećanom broju strana i kompletno u boji, što nikada pre nije bio slučaj. Danas Politikin Zabavnik izlazi na 68 stranica u dimenzijama 222 × 305 mm.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.