Običaji koje su neki možda zaboravili: Šta su Cveti i Vrbica?

0

Idu nam praznici, jedan od velikih praznika kod nas je Uskrs. Da se prisetimo kako je to nekada bilo i kakvi su nam običaji.

U uskršnje praznike spadaju Lazareva subota, Cveti, Velika nedelja, u kojoj je najvažniji Veliki petak i Uskrs. Ovde, donekle, spadaju i Spasovdan i Duhovi.

Lazareva subota ili Vrbica – Lazar je bio bogataš i pomagao je Hrista i njegove apostole, a kada je umro, Hristos ga je svojom čudotvornom moći vaskrsao. Nekada se na Lazarevu subotu odlazilo po vrbove grančice, koje su već ranije stariji nasekli, onda su se vraćali u crkvu gde se vršilo osvećenje Vrbice. Ona je deljena deci, a ona su njom kitila kuće.

Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, onda je stavljao kamičak na nogu i bacao što dalje govoreći: „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“

Neko nabere sveže cveće koje stavi u vodu da prenoći, a sutradan, na Cveti, ukućani se umivaju tom vodom da bi bili zdravi.

Ponegde devojke u grupama idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje se zovu „Lazarke“.

„Igraj, igraj, Lazarke,

gola, bosa, Ciganke,

ova kuća bogata,

ima dosta dukata,

i u toru ovčice,

a u kući dečice…“

Ovu pesmu često pevaju i dodolke. Uz devojke idu dva do tri muškarca sa štapovima da „brane“ devojke od nasrtljivaca i da nose skupljene darove. Nekad se jedna od devojaka obuče u muško i predstavlja Lazara.

Cveti – stari običaj koji se i danas praktikuje i ovde u istočnoj Srbiji je da se na taj dan okupe mladići i devojke na raskršću ili kod crkve, nalože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi.

Nekada su na ovaj dan, devojke sejale lan, jer se smatralo da će dobro napredovati.

Velika nedelja – nedelja između Cveti i Uskrsa i svi dani posvećeni su Hristovom stradanju.

Veliki petak – dan žalosti za Hristom koji je dan ranije razapet. Ovog dana se drži strogi post, neko ne jede ceo dan.

Toga dana je bio stari običaj da se pre svanuća farbaju jaja. Danas se jaja boje na Veliki četvrtak ili Veliku subotu. Prvo jaje se drži pored kandila i čuva do Ðurđevdana, kada se sa raznim travama i cvećem potopi u vodu. Negde za Uskrs mese kolačiće u koje utisnu obojeno ili neobojeno jaje, pa se daruju svoja i tuđa deca. Jevreji su gonil Hrista, kada su već stigli da ha uhvate, pred njih je izašla žena sa punim krilima obojenih jaja, oni su zastali da razgledaju dotle neviđena jaja.

Uskrs – praznuje se kao uspomena kada je Isus vaskrsao iz mrtvih, praznuje se tri dana kao Božić i Duhovi.

Na prvi dan Uskrsa ne ide se u goste. Neko se umiva vodom u kojoj su prenoćili crveno jaje, trava zdravac, rutica i kaloper. Ovo su radile devojke i mlade snaje.

Pobusani ponedeljak – prvi ponedeljak posle Uskrsa, tog dana žene odlaze na groblje, čiste grobove od korova, trava, okopavaju i pobusavaju busenjem sveže zelene trave. Deli se hrana sirotinji.

Jajima se prvo tuca „vrvić sa vrvićem“, pa „guzić sa guzićem“, kako se kaže u nekim našim krajevima.

Nekada je postojao običaj da se na Uskrs pozdravlja „Hristos vaskrese“, a otpozdravlja „Vaistinu vaskrese“, pozdravljalo se tako od Uskrsa do Spasovdana, 40 dana posle Uskrsa, danas se to izgubilo.

Izvor: caskanja.net

Foto: Yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.