Stare izreke: Znate li ko je Vrza iz “Vrzinog kola?

0

Izraz vrzino kolo poznat nam je kada opisujemo neku zbrku, metež, zapetljanu situaciju iz koje ne možemo lako da se izvučemo, nešto teško rešivo i komplikovano, čak i opasno, u šta se ne treba upuštati…

U prošlosti vrzinim kolom se nazivala stvarna igra u kolu, ali takva koju su igrali demoni, vile ili ale. Ako se pak ljudi uhvate da igraju vrzino kolo, tu se pada od iznemoglosti ili u trans, ali se zato dolazi u vezu sa demonima donjeg sveta ili sa pokojnicima. S druge strane, vrzino kolo uvek je u vezi sa atmosferskim prilikama i u njemu se obično pojavljuje dvanaest igrača. U nekim krajevima se verovalo da ale, koje predvode olujne oblake sa gradom, kad zaigraju vrzino kolo, unište letinu na onom mestu gde su igrale”. Rečnik SANU kao osnovno značenje ovog izraza, sa napomenom da je u pitanju praznoverje, beleži začarano mesto na kojem se u noći skupljaju vile, veštice i sl. (na planini Velebitu postoji toponim Vrzino kolo). Drugo značenje odnosi se na igru koju igraju vile, veštice i sl., a treće na metež, uzburkanost, začarani krug.

I Vuku Stefanoviću Karadžiću je bio poznat ovaj izraz, pa je o njemu ostavio ovaj zapis u Srpskom rjčniku iz 1818: „Kako „Srblji pripovijedaju” dvanaest đaka kada izuče dvanaest škola odu na vrzino kolo, pa čitajući neku naročitu knjigu jedan od njih nestane. Učesnici neobičnog obreda posle toga zovu se grabancijaši, odrpani i pocepani idu sa đavolima i vilama i vode oblake u vreme oluje i grmljavine. „A đe je to vrzino kolo i šta je? Bog bi ga znao”.

Poreklo imena vrzinog kola nije do kraja razjašnjeno. U Rečniku nalazimo primere koji bi mogli da se dovedu u vezu sa tim značenjem: vrz (krug ili splet); pridev vrzav koristi za nekoga ko vrvi, gamiže, a imenica vrzgara za onog koji se vrza (sa mračnim ciljevima), koji je muvalo, probisvet (a s tim je u vezi i glagol vrzmati koji figurativno može da znači obmanjivati, zamajavati). Međutim, u Mitološkom rečniku nailazimo na podatak da je naziv nastao po imenu srednjovekovnog mađioničara Vergilija, Vrzila. Naravno, u pitanju je čuveni rimski pesnik Vergilije (lat. Vergilius), poznat kao Danteov vodič kroz Pakao u „Božanstvenoj komediji“. U srednjem veku oko Vergilija se stvorio mit koji ga povezuje sa magijom i propovedništvom, najviše zbog njegovih Ekloga u kojima su rani hrišćani prepoznali najavu Hristovog rođenja. Tako je Vergilije širom Evrope još od 12. veka poznat kao veliki prorok, čarobnjak, mađioničar, tj. čovek koji ima mistične moći, odnosno koji putuje u podzemni svet.

Petar Skok potvrđuje pretpostavke koji ovaj naziv dovode u vezu sa Vergilijem, ali daje prednost objašnjenju po kome naziv vodi poreklo od starocrkvenoslovenskog naziva za demona Belzebuba koji glasi Verzuil (Verža, Vrza) pa je prema tome vrzino kolo zapravo Belzebubovo kolo ili vražje kolo.

Izvor: jezikofil

Foto: jezikofil

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.