Pismo desetogodišnjaka: Dragi prijatelju, žao mi je što ste ostali bez domova

0

Poznato je da su i oni najmlađi velikodušni i puni razumevanja u najtežim trenucima. Upravo oni svakodnevno dirnu žrtve poplava i ljude koji im pomažu svojim malim gestovima. Portal Šibenik.in donosi priču o pismu 10-godišnjeg Brune Perića iz Brodarice.

Njegovo pismo slučajno su pronašli volonteri koji su u brodaričkom župnom uredu sortirali pomoć koju će odneti u Slavoniju.

„Kada sam ga pročitao, skoro mi je srce puklo. Neverojatno je kako su deca neiskvarena, iskrena i nesebična. On je ponos Brodarice“, rekao je Antonijo Gović, predsednik Mesnog odbora Brodarice.

Bruno je uz pismo svom nepoznatom prijatelju poslao dres i loptu. Želeo se odreći nečega što je njemu važno: „Hteo sam mu poslati nešto što je i meni drago, a ne nešto bez veze. Treniram fudbal već pet godina. Imam puno lopti i dresova, a oni nemaju ništa… Zato sam to poslao“.

„Apsolutno sve vezano za fudbal njegova je najveća ljubav i strast, ali je bez imalo razmišljanja, nakon što je video na televiziji što se događa u Slavoniji, otišao u svoju sobu i odabrao Olićev dres i jednu loptu“, ispričala je njegova mama.

„Dragi prijatelju! Zovem se Bruno. Imam 10 godina Idem u četvrti razred OŠ Brodarica. Gledao sam sa mamom na TV-u što vam se dogodilo. Žao mi je što ste ostali bez svojih domova. Ja inače treniram fudbal i ne mogu zamisliti kako bih se osećao da ostanem bez svojih lopti i dresova. Zato ti šaljem svoj mali poklon da imaš za igru dok se ne vratiš svojoj kući. Želim ti da se brzo vratiš kući. Tvoj prijatelj Bruno“, piše u pismu.

index.hr

Foto: yayimage

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.