Prednovogodišnji KST maskenbal

Znate li za onu priču kada četvorica mladića maskiranih u pogrebne radnike, noseći mrtvački sanduk, ulaze na maskenbalsku žurku u KST? Ova scena nekako asocira (i možda najbolje opisuje) maskenbal u KST-u zbog svoje originalnosti, doslednosti, maštovitosti, i te  neopisive čari

Svake godine se, pred Novu godinu, tradicionalno održava maskenbal u zgradi ETF-a. Žurka je na tri nivoa, i učionice ovog Fakulteta zamenjuju klubove. Svaka učionica – druga vrsta muzike. I naravno, na mestu letnje bašte KST-a veliki šator. Tu se sluša narodna muzika (kao na svadbi), prže se pljeskavice i služi kuvana rakija. Za taj „šator-stejdž“ karakteristično je mnoštvo ljudi koji, inače, ne slušaju narodnu muziku, ali se odlično zabavljaju pod šatorom. On je ironija sama po sebi.

U KST-u se sluša sve – od (za ovaj klub nezaobilaznih) hitova osamdesetih, do novijih – Chemical Brothers, Junior Jack... Ukratko za svakog ponešto.Simpatične su bile i reggae soba (ukrašena žuto, zeleno, crvenim platnima), soba gde se slušao rock, ali najupečatljivija je bila R ’n’ B soba. U središtu te sobe se nalazio drveni bik koga ste mogli da jašete u ritmu muzike. Oko njega su bile meke strunjače na koje padate već posle dvadesetak sekundi...

A maske? Od zapanjuće originalnih, do onih koje viđate na svakom koraku (Ciganka, Arapi, Veštice, Žene lakog morala...). Momka prerušenog u čobana niste mogli da ne primetite jer je vodio živu kozu!!! Među Zemljane je sišao vanzemaljac sa planete „Vikler“ (sa sve viklerima u kosi), tu su bili i razni vilenjaci i magovi, pa smo se onda ispovedili Popu, i videli devojku – jogurt (na sebi je imala ogromnu kutiju sa Imlekovim znakom)... Simpatični su bili i mladići bebe (sa cuclama), devojke sa ogromnim krilima, žena-mačka, sijamske bliznakinje... Pa onda struja na sve načine jer je tema ovog maskenbala bila „Nikola Tesla – vreme otkrića“.

KST-ov maskenbal je sinonim za najoriginalnije maske koje se smišljaju danima, brižljivo prave i nose cele večeri, ma koliko to komplikovano bilo (bilo da je to mrtvački sanduk, velika kutija, ili drveni ram – giljotina), kao i za odličan provod... Muzika je  nekako išla u drugi plan, mada nikako nije bila nebitna, jer su zvezde večeri – maske.

Bez obzira na to što ovaj maskenbal nosi titulu tradicionalnog i najoriginalnijeg, postoje stvari koje bi trebalo promeniti. U koju god sobu da ste ušli (ili bar provirili) niste mogli dugo da se zadržite, jer je nenormalno zagušljivo, a ni u šatoru, gde je, za razliku od soba-učionica, vrlo hladno. Čini se da se svake godine sluša ista muzika, i da se dovode iste grupe... Takođe je primetno da je sve manje maskiranih ljudi, da ima sve manje onog pravog vajba na ovoj žurci - odnosno da je normalna pojava da u hodniku zaustavite svoju omiljenu masku i da se, na primer, pozdravite sa svima. Činjenica da ste maskirani, pruža vam mogućnost da budete ono što niste (ili ono što biste želeli), i da se osećate opuštenije.

Maskenbal u KST-u treba da zadrži svoju publiku, ideju i maštovitost, ali i definitvno da poboljšava kvalitet celokupne organizacije kako bi zadržala (ili povratila?) svoju magiju. Ona se neće sigurno zadržati time što se ništa neće menjati (33 godine). Naprotiv.

Kliknite ovde da biste pogledali sve fotografije sa maskenbala.

Nada Veljković