POLIGLOTA U KOPAČKAMA: Zbog doktora Andrejke Jugoslavija je otišla u Montevideo

0

Govorio je sedam jezika. Pobegao iz bugarskog zarobljeništva i odmah se priključio srpskoj vojsci na Solunskom frontu.

Jednu od najuzbudljivijih životnih biografija imao je Mihajlo Andrejević Andrejka, fudbaler, fudbaski funkcioner, doktor i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kojeg je u filmovima “Motevideo, Bog te video” i “Montevideo, vidimo se”, kao i u seriji “Na putu za Montevideo” na maestralan način igrao Vojin Ćetković.

Kao 13-godišnji dečak učestvovao je u osnivanju Beogradskog sport kluba (BSK) kojem je ostao veran do njegovog gašenja 1944.

Bio je veoma darovit fudbaler. Međutim, kao i mnogim njegovim generacijskim drugarima Prvi svetski rat je uništio snove o fudbalskoj slavi. Imao je svega 16 godina kada se kao dobrovoljac prijavio u srpksu vojsku. Zarobljen je i odveden u logor u Bugarskoj, odakle je uspeo da pobegne s nekolicinom vojnika i priključi se srpskim snagama na Solunskom frontu.

Cela njegova porodica, kao i prijatelji iz gimnazije, bili su iznenađeni kada se Andrejka pojavio u Beogradu u jesen 1918. kao pripadnik oslobodilačke vojske. Verujući kako je poginuo još 1915. svi su ga prežalili. Pošto je odigrao nekoliko utakmica za BSK tokom 1919. odlazi u Beč na studije medicine. Petogodišnje studije je okončao s odličnim uspehom, uprkos ozbiljnim egzistencijalnim problemima s kojima se suočavao.

Foto: Viminetsport

osle povratka u Beograd odmah je priključen upravi BSK-a. Zahvaljujući njemu BSK je postao prvi klub u ovom delu sveta koji je uveo redovnu lekarsku službu i obavezne preglede fudbalera.

Kad je Fudbalski savez Kraljevine Jugoslavije preseljen iz Zagreba u Beograd 1930. postao je sekretar za spoljne poslove. Bio je najzaslužniji za oslazak reprezentacije na prvo Svetsko prvenstvo u Urugvaju, gde je, deobom trećeg i četvrtog mesta, ostvaren najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala. U Jugoslovesnkom fudbalskom savezu vršio je funkcije predsednika i potpredsednika, a 1932. postao je flan Svetske fudbalske federacije (FIFA). Bio je član Nadzornog odbora, a na Kongresu 1936. promovisan je za člana Izvršnog komiteta. Prisustvovao je svim fudbalskim prvenstvima sveta od 1930. do 1982.

Govorio je sedam jezika i bio odličan pisac, s obzirom da je kao novinar radio za Nedeljnu borbu. U periodu od 1953. do 1969. bio je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Napisao knjigu uspomena pod naslovom “Dugo putovanje kroz fudbal i medicinu”.

Preminuo je u Beogradu 1989. u 91. godini života.

Foto: Printscreen/Youtube

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.