Kako šećer utiče na ljudski mozak?

0

Kako se ispostavilo, šećer i nije tako “sladak”. Pored toga što može da izazove gojaznost i dijabetes, konzumiranje hrane zasićene šećerom povezano je s brojnim poremećajima u funkcionisanju mozga, uključujući i slabljenje memorije i kognitivne aktivnosti.

Na sajtu “Kvora”, na kojem stručnjaci odgovaraju na postavljena pitanja, našlo se i ono o štetnosti šećera, na koje su odgovarali lekari i profesori sa Kek medicinske škole sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji.

Nisu svi šećeri loši. Naša tela pretvaraju većinu naše hrane u šećer. Dobar šećer, ili glukoza, nalazi se u ugljenim hidratima poput hleba i paste. Drugi tip šećera je fruktoza. Kada je konzumiramo iz voća i povrća, ona nije štetna, ali, ako se konzumira iz hrane poput sokova, bilo koje prerađene hrane, začina i preliva za salatu, brze hrane – fruktoza može biti štetna po zdravlje.

Fruktoza ne stimuliše hormone kao insulin, koji su važni za osećanje sitosti – rekla je doktorka Ketlin Pejdž, profesorka u medicinskoj školi Kek.

Šećer izaziva zavisnost. Poreban je samo jedan zalogaj šećera za stimulisanje mozga da oslobodi dopamin, prirodnu supstancu u našem mozgu koja je zaslužna za naše žudnje i motivacije. Ista supstanca izaziva zavisnike od alkohola i droge da konstantno budu pod dejstvom.

Ispitanici koji su učestvovali u studiji ove škole našli su se pred teškim izborom: da li žele da im odmah bude servirana ukusna hrana, ili žele da im se za mesec dana pošalje novac na kućnu adresu. Pre samog testa, neki ispitanici su jeli glukozu, a drugi fruktozu.

Ispitanici koji su konzumirali više fruktoze su dobrovoljno odustali od novca kako bi odmah jeli visokokaloričnu hranu – rekla je doktorka Pejdž.

Šećer utiče na starenje kože.
Previše šećera lomi kolagen i elastin u našoj koži, koji pomažu koži da se sama popravlja. Jednom kada se ove prevremene bore pojave, ne postoji način za njihovo otklanjanje.

Šećer otupljuje naš osećaj za sitost. Česta i preterana konzumacija šećera može da ošteti senzor koj nas štiti od prejedanja. Kada naš mozak ne oslobađa hormone koji signaliziraju da smo siti, mi nastavljamo da jedemo.

Šećer smanjuje naš neurotrofni moždani faktor (BDNF), koji pomaže našem mozgu u učenju i pamćenju novih informacija
. Kada je nivo BDNF nizak, nismo u velikoj mogućnosti da učimo nove stvari. Neka istraživanja pronašla su povezanost između niskog nivoa BDNF i Alćajmerove bolesti, depresije i demencije.

Eliminisanje šećera iz ishrane može da izazove istu reakciju kao ostavljanje droge – cvokotanje zubima, anksioznost, drhtanje.

Najbolji način na koji možete da smanjite unos fruktoze jeste da smanjite konzumiranje dodatnih šećera zaslađivača.

Izvor: B92

Foto: Ilustracija / Yay Images

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.