Digital 2017 – Aleksandar Šapić: Društvene mreže su imale najveći efekat u humanitarnim akcijama

0

Četvrtu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2017 – trajaće 2 dana – 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana – Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i Džulija Patriša Fini, ambasadorka Australije u Beogradu, a drugog dana – Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Drugog dana konferencije, 8. septembra, u panelu “Revolucija, 100 godina posle: Da li su “Zimski dvorci” digitalnog doba neosvojivi” učestvovaće i Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Slažete li se sa time da je vaša kampanja za predsednika opštine Novi Beograd, u kojoj ste uglavnom koristili društvene mreže, pokazatelj koliko je ustvari ovaj medij danas moćan?

– Nisam imao druge resurse niti druge mogućnosti pošto u medijima, pre svega na televizijama i u emisijama koje se bave lokalnom samoupravom nisam imao prolaz, pa su društvene mreže praktično bile moj jedini instrument. Ne znam koliko sam relevantan da o tome pričam jer nemam tačne podatke koliko to može da utiče, ali ipak mislim da je, što se konkretno tiče Novog Beograda, glavni razlog bio četiri godine mog rada, rada i na terenu i stvari koje smo uradili na Novom Beogradu. Mislim da su to Novobeograđani videli, jer je to jedan kontinuitet koji je trajao. A sigurno su društvene mreže dale svoj doprinos tome i očigledno je da one kod nas svakim danom dobijaju sve veću snagu, i verovatno će za koju godinu doći na nivo na kome su na Zapadu ili u američkom društvu za koje kažu da društvene mreže odlučuju pobednika izbora. Verovatno sve zavisi i od korišćenja društvenih mreža ali i od toga kako se njihova snaga razvija u društvu. Sigurno su neki svoj značajan doprinos dale i u mojoj kampanji za Novi Beograd, mada mislim da je presudan bio moj minuli radu prethodnih godina na novobeogradskoj opštini.

Da li ste, s druge strane, nailazili na odobravanje takve vrste kampanje? Da li su ljudi danas svesni moći društvenih mreža?

– Nisam imao od koda ga tražim odobrenje jer je to, kako sam rekao, bio jedini način pomoću kog sam mogao da predstavim neke stvari koje sam radio na Novom Beogradu. Da li su ljudi svesni društvenih mreža ne znam, ali sam siguran da su svesni da su mobilni telefoni postali naša svakodnevica i praktično naš prozor u sve vrste informacija. Mobilni telefon je zamenio i radio i televizor i novine i sve one medije preko kojih se informišemo. Statistika pokazuje da se, čak, i dnevna štampa najviše čita preko portala. Negde sam pročitao da je u poslednjih pet godina strahovito opala prodaja dnevnih novina i da se sve prebacuje na portale, što ukazuje na povezanost sa društvenim mrežama i sa internet zajednicom.

Gde se, po vašem mišljenju, danas vodi veća politička bitka – na internetu ili u tabloidima?

– Zastupljeno je i jedno i drugo. Postoji kategorija koja čita tabloide, čini mi se da je podatak da oko 40 posto ljudi ne koristi internet. Ako se uzme u obzir statistika, očigledno je da se ta bitka vodi. Mislim da će još dosta vremena proći dok internet postane dovoljan, mislim da je neophodno pojavljivanje i u elektronskim medijima, televiziji, štampi. Što se tiče tabloida zaista bih voleo da ne postoje jer mislim da ne donose puno razvoju i kulturnoj situaciji u društvu, ali nažalost oni su neminovnost. Znam da postoje i u drugim zemljama ali ne postoje u svim. Upoređujemo to sa tim kako ima tabloida u Britaniji ali ne kažemo još 50 drugih stvari koje u Britaniji postoje a kod nas ih nema. Možemo da uzmemo primer neke druge zemlje gde nema takve vrste tabloida, na primer u Italiji, ali mi valjda volimo da izvučemo najgore, i onda se time pravdamo, a sigurno bi bilo bolje kad bismo preuzimali najbojlje primere od drugih.

Koliko su društvene mreže i na koji način doprinele uspešnim humanitarnim akcijama? Koji doprinos daju i radu vaše Fondacije?

– Mislim da su izuzetno doprinele i to mogu da potvrdim, da u je u humanitarnim akcijama veliki efekat društvenih mreža. Kad god me neko pita, kad nažalost roditelji dece koje je muka naterala dođu u Fondaciju, obično im kažem da ako uspemo na društvenim mrežama da nametnemo slučaj njihovog deteta ili sms broj koji smo im obezbedili, i ukoliko tu ljudi dobro odreaguju, da to da rezultate. Mislim da su, što se tiče humanitarne akcije i samog koncepta fondacije „Budi human” i načina na koji ona funkcioniše, društvene mreže tu uvek imale najveći efekat.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.