Želim da svojim filmom podstaknem raspravu o silovanju
BERLIN, 13. februara 2012. (Beta-AP) - Američka glumica i rediteljka Andželina Džoli izjavila je u ponedeljak u Berlinu da se nada da će njen režiserski prvenac "U zemlji krvi i meda" podstaći širu diskusiju o silovanjima u ratnim sukobima.
Tužilac Medjunarodnog krivičnog suda Luis Moreno-Okampo ocenio je da bi to bilo veoma značajno kao pomoć da se svi počinioci tog zločina privedu pravdi.
Džolijeva, koja je dobila počasnu nagradu grupe Film za mir zbog svog protivljenja ratu i genocidu izraženom u filmu koji govori o ratu u Bosni, rekla je da želi da se gledaoci osete "neugodno" kad vide "U zemlji krvi i meda".
"Čudna je to stvar da je kaže reditelj, ali želim da se ljudi osećaju neugodno dok gledaju film, i trebalo bi da budu uznemireni i da požele da reaguju, i da sve to prestane, i trebalo bi da budu ljuti", rekla je DŽolijeva maloj grupi novinara na Berlinskom filmskom festivalu.
Film "U zemlji krvi i meda" govori o ljubavi jedne bosanske Muslimanke i Srbina, koja iz toplog predratnog odnosa prerasta u ratni užas logora u kojima su silovanja svakodnevna pojava.
"Verujem da ovako jaka pitanja zaslužuju da budu predstavljena u veoma oštrom direktnom svetlu", rekla je Džolijeva novinarima na Berlinalu.
Njen film već je pokrenuo javne polemike, ali drugog tipa.
Vladimir Ljevak, filmski distributer u Republici Srpskoj, doveo je u pitanje način na koji su prikazani Srbi u konfliktu i dodao da taj film neće biti prikazan u tom entitetu BiH.
Jedna Prijedorčanka je, medjutim, prošle subote u svojoj kući organizovala privatnu projekciju tog filma, koji je, kako je navela, skinula ilegalno sa interneta, prema pisanju portala sarajevo-x.com.
"Odlučila sam ilegalno da ga skinem sa interneta i napravim premijeru, s obzirom na to da je postalo očigledno kako živimo pod diktaturom nacionalizma u kojem pojedinci odlučuju u naše ime za dobrobit našeg zajedničkog identiteta nacionalnosti i duša", rekla je ta Prijedorčanka.
Rat u Bosni početkom 1990-tih prvi je u kome je silovanje počelo da se tretira kao zločin protiv čovečnosti, a tužilac Medjunarodnog krivičnog suda Luis Moreno-Okampo rekao je da ono predstavlja veliki problem u svim konfliktnim regionima, mada taj sud danas uspeva da pronadje sve više žrtava koje su voljne da izadju i svedoče u procesima.
Moreno-Okampo je dodao da je uprkos tome i dalje teško ubediti žrtve da nisu same, ukazujući da film poput ovog može da pomogne da problem silovanja pridobije veću pažnju javnosti.
"Stvari se menjaju, a mi u ovaj dijalog moramo da uključimo i normalne ljude, a normalni ljudi ne čitaju sudske presude, već idu da gledaju filmove", rekao je tužilac Haškog suda.
Moreno-Okampo je ocenio da film Džolijeve može da pruži dublju sliku o problemu genocida.
"Iz tog razloga verujem da film Andželine Džoli nije samo o bosansko-srpskom konfliktu, već je primer onoga što se desava širom sveta, menja se samo ime zemlje, a problem je isti... a ona (DŽolijeva) je to pokazala veoma jasno, divno i bolno", rekao je Moreno-Okampo.
Džolijeva je rekla da nije sigurna da će njen sledeći film imati tako ozbiljnu tematiku, mada je navela da je već napisala scenario o konfliktu u Avganistanu, zemlji koju je posetila nekoliko puta.