Reality manijak sam ja!

Počinje novi reality show u zemlji Srbiji. Konačno sam svoj na svome! Sad mi je dan ispunjen, sad mi je život potpuno osmišljen. Sada znam šta ću i kako ću. I dokle, naravno.
Zašto su me ovoliko maltretirali tamo nekim izborima, padom evra, gubitkom radnih mesta, svetskom krizom i sličnim budalaštinama? Ja sam samo građanin ove zemlje koji hoće da pobegne od svih problema koje ima i da živim nečiji život. Tada sam miran i ne ujedam ni sebe ni druge.

Još od 1990.godine kada je na televiziji počeo da se emituje prvi reality show – prenos sednica Narodne Skupštine, imam šta da gledam na svom malom ekranu. Imam svoju "seriju o Džordžu" i ne moram da razmišljam svojom glavom i da se maltretiram.

Kako sam stariji, slika i sadržaj na malom ekranu se usavršava i osavremenjuje. Prvo sam navijao za političare koji se svađaju, polivaju vodom, vređaju i sprdaju sa kolegama u lošoj scenografiji i bez nekog dramskog zapleta. Sve je to bilo nekako stihijski i neorganizovano.

Posle je došao Veliki brat i mali ekran mi je zasijao svetski - blještavo i šareno. A junaci realiti šoua (je l' se ovako deklinira?) nisu više bili zadrigli i ružni, imalo se tu videti i lepih devojaka i zanimljive radnje. Neki put su tu bile i poznate ličnosti, nešto što moj komšija zove VEP (nemojte mu zameriti, on to manje prati), ali je i to bilo zanimljivo.

Uveče kad mi ukućani zaspu, ja krišom uključim TV i gledam kako moji omiljeni junaci spavaju. Gledam i uživam. Poneko se počeše po stražnjici, neko se okrene na drugu stranu, neko trkne sporadi sebe... Ja ne trepćem, samo gledam i upijam taj mir i spokoj. I glasam...glasam... sam sebi šaljem poruke pa ih čitam na dnu ekrana...

Posle su rešili da upropaste scenografiju jer su se preselili u neko selo, ali zauzvrat su učinili da glavni akteri budu mnogo zanimljiviji i vispreniji. Toliko da mi je došlo da se zaputim tamo u gumenjacima i odbranim Braćalu Bojanića od nasrtaja njegovih cimera po praziluku u bulji.

Kada su se vratili u blještavilo scenskih efekata, bilo je tu i iskrene ljubavi pod jorganom. Priprosti ljudi koji me ne razumeju i ne podržavaju moj način života ispred TV ekrana, ne shvataju da je taj "čin" zapravo trenutak konačnog završetka sukoba Srbije i Hrvatske, kraj mržnje i početak međusobne ljubavi - i da se zna ko je tu koga, čisto da se zna!

Moja omiljena emisija svakim danom se usavršava i biva sve bolja i bolja. Ženili smo se i udavali za 48 sati, gradili kuću za mesec dana, vladali carstvima i preživljavali u divljinama medju meduzama i tarantulama.

To je ono pravo, to je moja budućnost, to je moj smisao života. Sa malo muke ili čak i bez i malo muke, moje junake gledaju milioni ljudi, sve što urade ili ne urade prepričava se uz jutarnju kafu i nedeljni ručak, pobedniku dopadne i malo para i svi srećni i zadovoljni.

I taman kad pomislim da sam dostigao vrhunac u reality-u sledi novo iznenađenje. Bez bacanja para na razne preparate i igračke za vežbanje, videću kako da skinem nepotrebnu kilažu koju sam navukao kao minuli rad sedeći u fotelji i ne radeći ništa drugo osim što sam gledao u ekran... I šta ćeš bolje – em je edukativno, em korisno, em džabe (nije na RTS-u).

Sve u svemu, ponovo sam na svom terenu, ponovo je došlo mojih 5 minuta. Ne računajte na mene sledećih 100-tinak dana, jer neću biti sam svoj. Biću njihov i tu se najlepše osećam. A kad se Akademija debelih završi, pa valjda će se do tada tamo neki problemi u državi rešiti i ne samo u državi, valjda će se napraviti Vlada.

Do tada 'ajde zdravo – vidimo se posle finala. Ako me neko traži zna gde me može naći, ali neka me ne traži! Nisam tamo gde jesam i tako treba da ostane, bar u narednih sto dana.