Političko-pseći protokol
Za svaki slučaj, tom prilikom se i dobro iskeze ili malo pojaćaju već pripremljen osmeh broj 7 iz knjige „101 lažan osmeh za vašu upotrebu“. Ova slika koju na televizijama vidimo bezmalo svakog dana po nekoliko puta kombinacija je protokola i medijskog protokola prilikom diplomatskih susreta političara iz celog sveta. Iz nje dobijamo izveštačenu sliku za javnost. Več ofucalu, dosadnu i pre svega neiskrenu.
I kod pasa postoji običaj prilikom susreta. Kada se nađu oči u oči omirišu stražnjice jedan drugom, potom nosom identifikuju polne organe onog drugog, analitičari komunikacija bi rekli „subjekta u komunikaciji“, a onda mahnu repom. Ili se, ako onog drugog priznaju za lidera, bace na leđa i saviju prednje šapice. Ovo nije protokol već spontano instinktivno ponašanje prilikom susreta. I pre svega – veoma je iskreno!
U protekla dva pasusa opisano je stanje u celom svetu - i prilikom susreta pasa i za vreme poseta političara.
Možemo li da pomešamo izveštačenu i monotonu stvarnost sa ovakvim slikama prirodnog ponašanja.
Da pokušamo – zamislite prvo nekog političara, po mogućstvu nekog omiljenog iz bilo koje zemlje na svetu. Sada mu dodajte rep – neki raskošan seterski ili dugi rep bez dlaka. Sada zamislite kako on dolazi u susret nekom drugom političaru iz neke druge zemlje. I on ima rep. Polako počinju da mašu repovima, onda se saginju, omirišu jedan drugom stražnjice, zadovoljno se nasmeše i odu na dogovoreni razgovor. Uvodeći pseće običaje u politički protokol sasvim sigurno dobijamo mnogo iskrenije međunarodne odnose. Možete li da zamislite radosno mahanje repom ministra inostranih poslova neke manje zemlje prilikom susreta sa takvom psećom aristokratijom kao što su državnici velikih zemalja kao što su Rusija, Amerika ili Kina, Nemačka. Možete li da zamislite sa kakvom strašću i zadovoljstvom bi on mirisao stražnjice tih bića iz visokog društva.
A tek zamislite novinarske izveštaje u medijima po svetu koji bi odjednom dobili sasvim novu dimenziju: „Naš ministar je neuobičajeno dugo mirisao stražnjicu svog domaćina u znak počasti“, „oba predsednika su radosno mahala repovima“, „naš predsednik je radosno liznuo svog domaćina po njegovom svetski poznatom polnom organu“....
Uobičajeni susreti političara sa rukovanjem i keženjem svi liče jedan na drugi. Kod psećih susreta, ma koliko slični bili, svaki je priča za sebe. Ili to beše rečenica o sreći i nesreći...
Dača Kocjan