The Australian Pink Floyd Show

“Pink Floyd” je jedan od verovatno najuticajnijih i svakako najznačajnijih bendova dvadesetog veka. Da smo kojim slučajem imali prilike da ih čujemo uživo, verovatno bismo bili svedoci spektakla koji malo bendova na planeti može da priredi. U situaciji kada je to nemoguće, mnogo je onih koji će, ako ne sa istim, ali bar približnim oduševljenjem prihvatiti njihovu kopiju… Najbliži “originalu” u ovom slučaju je baš ovaj sastav koji smo imali prilike da slušamo u Centru “Sava”.

Ovaj australijski tribute band imao je od samog starta težak zadatak… Svirački, pa čak donekle i vokalno, skoro svaka pesma na planeti može da se ponovi i “prepiše”. Ali dočarati atmosferu, imitirati duh koji bend i njihova muzika nose sa sobom, i pritom rizikovati ono nezadovoljstvo što “to, ipak, nije baš taj bend”…to je nešto sa čime svaki tribute bend treba da nauči da se nosi.

Koncerti koje je decenijama pravila grupa “Pink Floyd” uvek su bili drugačiji, neobični, upečatljivi. Muzički ili vizuelno, uvek su bili skloni eksperimentisanju. Ceniti i voleti njihov rad je lako, ali imitirati ga… Pa ipak, Sava centar bio je ove večeri pun iskrenih fanova ove grupe, koji su iskreno i sa punom pažnjom propratili ceo nastup i koji su uživali u svakoj sekundi svirke znajući da je to najvernije originalu, što trenutno postoji.

“The Australian Pink Floyd Show” postoje više od dvadeset godina, izvode sve pesme Flojda koje volimo, a i sami članovi benda priznali su ih i slušali… Dovoljno da im i mi posvetimo dovoljno pažnje.

Vrhunsko dostignuće Flojda, po kome mnogi i pamte njihov rad je rok opera “The Wall” iz 1979. godine, koja je zabeležena na njihova dva albuma, a svi dobro pamtimo i istoimeni film urađen tri godine kasnije… “The Australian Pink Floyd Show” izvode ovaj program od prošle godine u okviru svoje svetske turneje sa kojom su došli i u Beograd.

Postavka na bini odmah vam govori da vas instrumentalno očekuje odličan sastav… Na velikom video bimu, osim imena benda, stoji i “The Wall, in concert, in it’s entirety”…dovoljno da shvatite da vas očekuje odličan šou koji će vam probuditi sva ona sećanja i emocije koje ste imali dok ste preslušavali ovaj sjajan album…

Muzičare je odmah dočekao topao i jak aplauz, i nije mnogo bilo potrebno da publika već od prvih momenata počne da pevuši. I sve je toliko podsećalo na original, da nije bilo teško uživeti se…
Plač deteta uveo je u "The Thin Ice", na video bimu smenjivale su se one toliko poznate slike koje oživljavaju i čine potpunom poruku pesama sa ovog albuma. Ovacije za zvuk helikoptera i prepoznatljiv uvod u pesmu koja je obeležila njihovu karijeru… fantastična svetla koja dočaravaju reflektore sa helikoptera, “zli” nastavnik sa “mašinom za mlevenje učenika”, čekići (u ovom slučaju sa kengurom na vrhu) koji koračaju… naježite se od oduševljenja jer znate da sledi “Another Brick In the Wall”!

Potpuno autentično, koliko je to moguće, ova desetočlana ekipa izvodila je pesmu po pesmu, svaka je bila propraćena adekvatnim “filmom” na video bimu, a i aplauzom publike… "Goodbye Blue Sky", "Young Lust", a zatim i "Nobody Home" sa sve foteljom, lampom i televizorom na bini...

Nije bilo mnogo komunikacije sa publikom, kao da članovi grupe nisu smatrali da je potrebno više od te emocije već svima poznatih pesama koje je većina prisutnih znala od reči do reči. Ipak, simpatije publike zaradili su i na srpskom sa “Hvala! Dobro veče! Dobro došli!”

Nakon nešto više od 45 minuta napravili su pauzu, a zatim su sa "Hey You" nastavili koncert. Sa ništa manje žara najiskreniji fanovi dočekivali su svaku pesmu, aplaudirali već na prvim tonovima ili slikama na bimu koje su ih najavljivale. Predstava se nastavila uz "Is There Anybody Out There?" "Vera" "The Show Must Go On" , "The Trial"…

Nije bilo potrebno mnogo razmišljanja da zaključite da u publici ima mnogo onih koji dobro poznaju rad grupe “Pink Floyd” i koji jako dobro razumeju poruke je ova grupa poslala davne 1979. godine ovim fantastičnim delom.

A grupi “Australian Pink Floyd Show” zaista treba odati priznanje za način na koji su uspeli da nam sve to i dočaraju. Instrumentalno im ne možete baš ništa zameriti… šta god da sviraju, ne biste bili nezadovoljni! Odlični Demijan Darlington i Stivi Mek na gitarama i umeće Džejsona Saforda na klavijaturama izazvali su najpozitivnije reakcije, odmah za njima su i fantastični prateći vokali, ali i ostatak benda je potpuno savršeno obavljao svoj zadatak. Zaista nije ni čudno što ih je i sam Dejvid Gilmor angažovao da sviraju na njegovom pedesetom rođendanu… Možda bi najveći perfekcionisti mogli da zamere ponešto glavnom vokalu, ali nikada nije lako “ofarbati” pesmu na onaj način na koji je to učinio originalni pevač…

Fenomenalna svetla, laseri, odličan zvuk… sve je bilo uklopljeno tako da možete u potpunosti da uživate. Skoro kompletan ugođaj… jer, bar jednom vam padne na pamet kako bi sjajno bilo da su ispred vas Gilmor, Voters, Beret, Rajt… Ali kao najbliža “kopija” ove legendarne ekipe, “The Australian Pink Floyd Show” zaista su zaslužili sva priznanja koja su dobili tokom svoje karijere i sve aplauze koji su ih ispratili iz beogradskog Sava centra.