Koliko su privatnici u Srbiji prevaranti?

Očigledno je da su razgovarali o današnjem biznisu u Srbiji i o gomili prevaranata koji vode prevarantske firme...

"Vidi", kaže jedan drugom, "očas bi ja to sredio. Svu tu bandu prevaranata. Uveo bih zakon po kojem, ako neko hoće da otvori firmu i započne neki manji privatan posao, za njega svojom imovinom moraju da garantuju roditelji, žena, njeni roditelji i njegovi i njeni rođeni braća i sestre. Ako je reč o nekoj firmi srednje veličine, kao što beše ona turistička agencija koja je prevarila ljude, onda za njegov posao svojom imovinom treba da garantuje i šira familija i nekoliko prijatelja. Ako hoće u veliki posao, onda mora, uz već pomenute, da ima i komšije kao garante i bar stotinak ljudi pride. Svi oni svojom imovinom garantuju za njegovo poštenje. Zar to nije pravedno?
Ako si nečiji rođak i znaš da je on pomalo mutan ili nesposoban, sigurno nećeš da mu potpišeš za firmu jer se bojiš da ćeš ostati bez ičeg..."

"Pa, malo bi onda privatnih firmi bilo po Srbiji", kaže njegov sagovornik.

"Pa šta, bolje malo privatnih, nego mnogo pokvarenjaka sa firmama! Neka država vodi sve dok se ljudi ne opoštene...", rezignirano odgovara onaj prvi.

Priznaćete da je ovakvo rešenje prilično zanimljivo, naročito ako bi i oni koji upravljaju državom pre svoje kandidature morali da potraže stotinak ljudi iz familije, komšiluka i među prijateljima da im svojom imovinom garantuju pošten boravak na vlasti.

Da li bismo mi, u tom slučaju, za neko vreme uopšte imali vlast? E, to je jedini veći razlog zašto je ovo trenutno neostvarivo. Dok se ne sagrade temelji, čak ni ovakva kuća, kao iz bajke, nema na čemu da stoji. A za temelje treba prvo pljunuti. Najbolje u ruke... Tako kažu...

Dača Kocjan