Ništa lakše: Pet saveta uz koje ćemo da postanemo pametniji

I dok je nekima bitnije da postignu dobre rezultate na standardizovanim testovima inteligencije, drugi će da vas procenjuju po sposobnosti snalaženja u određenoj situaciji ili koliko ste u stanju da upotrebljavate zdrav razum. Standardizovani testovi su se, doduše, već u nekoliko navrata pokazali kao nepouzdani, a nagomilavanje diploma nipošto ne može da bude pokazatelj nečije inteligencije.

A jedna stvar oko koje se svi slažu, kad je u pitanju inteligencija, svakako je činjenica da je za nju ključan ljudski mozak. On ima sposobnost prilagođavanja, obnavljanja i rasta. Neuronske mreže se šire i ojačavaju kroz nova iskustva i učenje, a novi "podsticaji" koji stižu do naših mozgova povećavaju njihov kapacitet u svim oblicima inteligencija: od ulične do matematičke. Portal How Stuff Works skupio je na jednom mestu pet načina na koje možete da povećate kapacitet svog mozga kako biste mogli u njega uneti nove podatke, odnosno, kako biste postali pametniji.

Meditirajte

Prednosti meditacije poznati su hiljadama godina. Ona može biti različita od osobe do osobe, ali najčešće uključuje fokusirano disanje u tišini u kojoj će osoba postići stanje mentalnog mira. Bez obzira na to da li verujete da vas vežbanje meditacije može prosvetliti ili ne, niko još nije opovrgao blagotvoran učinak opuštenog i svesnog disanja. Dokazano je takođe da redovna meditacija utiče na strukturu mozga, a naučnici veruju da ona ima pozitivan učinak na pamćenje, brzinu reakcije i mogućnost koncentracije. Stoga, nije nimalo čudno što neka od vodećih svetskih preduzeća svojim zaposlenima nude mogućnost redovnog odlaska na meditaciju.

Vežbajte mozak

Mozak, kao i mnogi drugi delovi tela, treba redovnu vežbu kako bi ostao u "formi". Najpopularnije aktivnosti za vežbanje mozga uključuju rešavanje ukrštenih reči i logičkih zadataka, od jezičkih do matematičkih. Čak vam i čitanje ovog članka pruža vežbu za mozak, a biće dovoljno da ponekad barem malo poremetite svoju rutinu kako bi mozak dodatno proradio: primera radi, perite zube drugom rukom ili idite na posao drugim putem od uobičajenog.

Konzumirajte bakterije

U junu 2010. godine naučnici su predstavili otkrića koja pokazuju da su uobičajene bakterije koje je moguće naći u zemlji učinile miševe pametnijim. Zbog takozvane Mycobacterium vaccae bolje su radili testove sa lavirintima te pokazivali manje znakova teskobe ili nervoze, a u prednjem delu mozga bila im je viša razina serotonina. Osim toga, ona je pospešila i razvoj neurona. To sve skupa ne znači da bi trebalo da idemo okolo i jedemo blato, već je dovoljno da je udahnemo dok povremeno radimo u bašti ili jednostavno prošetamo šumom.

Naspavajte se

Dobro je vežbati mozak dok smo budni, ali vreme koje provodimo spavajući još uvek je prilična nepoznanica. Ono što znamo jeste da su istraživači godinama grešili tvrdeći da se mozak jednostavno gasi u trenutku kad utonemo u san kako bi se "ponovo napunio". Nova istraživanja pokazuju da se u trenucima sna odvija svojevrsno sređivanje svega naučenog od prethodnog dana, pa se dok spavamo informacije pakuju u "mentalne foldere" kako bi mogle da naprave put iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje.

Problemi sa spavanjem često uzrokuju probleme sa aktivnošću mozga, pamćenjem i koncentracijom, pa je sasvim logično da moramo da se naspavamo kako bi naši mozgovi funkcionirali najbolje što mogu. Preporučuje se šest do osam sati sna dnevno za odraslu osobu.

Pazite na svoje telo

Sve u ljudskom telu je prilično povezano pa je nemoguće da ne brinete o jednom delu, a da to nema učinak na drugi deo organizma. Fizičke vežbe su bitne za vaše zdravlje, ali ne samo tela već i mozga. Jednostavno ubrzanje krvotoka povećava nivo kiseonika i glukoze u mozgu, a koordinacija koja je potrebna da izvedemo određenu vežbu ujedno vežba i mozak, pogotovo ako isprobavate nešto novo. Osim toga, važna je i hrana. Mnoge vrste namirnica se povezuju sa zdravljem mozga, uključujući riblje ulje, jaja, proteine i tamnozeleno povrće, a dobra "hrana za mozak" su i zeleni čaj, biljni čajevi i orašasti plodovi

(Index)