Džigerice pataka i gusaka na božićne trpeze imućnih stižu nakon nezamislive brutalnosti

Dok su u Srbiji proslave Božića i Nove godine "sudnji dani" za prasiće i jaganjce, širom sveta "pod nož" odlaze milioni pataka i gusaka. Međutim, najviše se zaradi na prodaji njihovih džigerica koje koštaju i po 15 evra po kilogramu. A da bi ova džigerica pre prodaje bila velika i masna, guske i patke se nasilno kljukaju kukuruzom.

Ovaj surovi način hranjenja zabranjen je u većini zemalja Evropske unije, ali ne i u Francuskoj koja je najveći proizvođač, ali i najveći potrošač džigerice na svetu. Drugi najveći proizvođač je Bugarska, prenosi "Deutsche Welle".

Patke se u Bugarskoj istovaruju iz kamiona i u klanicu unose na metalnim kukama. Pre nego što ubiju patke, radnici ih ošamućuju elektro šokovima. Jedna od osam klanica odobrenih od strane EU je i klanica u bugarskom gradu Milevu koju je posetila novinarka "Deutsche Wellea".

Masna džigerica je u mnogim zemljama "delikates", a posebno se jede za svečani božićni ručak po gregorijanskom kalendaru. Za proizvodnju ove džigerice, patke i guske moraju da budu nakljukane. Kako kaže vlasnik klanice u Milevu, Plamen Čelebijev, kljukanje počinje 75 dana nakon što se živina ispili.

- Tokom kljukanja u kavez veličine 80x80 cm se stavljaju tri ili četiri patke ili guske. Na taj način mogu da se kreću, a kavez je sa gornje strane otvoren. Na donjoj strani kaveza se nalaze cevi za kljukanje. Svakih 12 sati, živina automatski dobija 200 do 400 grama kuvanog kukuruza.

Plamen Čelebijev, uveravajući da njegova porodica koristi samo gumene cevčice za kljukanje kako ne bi povredili patke i guske, kaže da se "nakon 21 do 27 prisilnog hranjenja, džigerica poveća pet do sedam puta više od normalne veličine i teži 500 do 600 grama".

Ipak, Čelebijev kaže da je potražnja na tržištu velika, kao i da je kljukanje jedini način za dobijanje masne džigerice.

Takođe, on tvrdi da kljukanje kod peradi ne uzrokuje bol, jer patke u vratu nemaju hrskavicu i zato mogu da progutaju veće količine hrane.

Po proizvodnji ove džigerice, Bugarska je druga u Evropi, odmah posle Francuske, prenosi "Deutsche Welle". Međutim, Bugarska je i jedna od najsiromašnijih zemalja Evropske unije čiji građani većinom ne mogu sebi da priušte ovaj nazovi delikates.

Da li je moguće da je ljudima baš ova na tako brutalan način dobijena namirnica zaista potrebna u ishrani ili kao potvrda imovinskog stanja? Uostalom, masna džigerica je veliki izvor holesterola, te bi uživaoci istih mogli i o tome da razmisle, ako ih već ne zanima kako se do ovog "delikatesa" dolazi.