Srbija počinje da živi na kredit

Monetarna politika podržava potrošnju povećavajući novčanu masu koja direktno vodi u inflaciju

Potpuno razumem i želju i potrebu naših građana da posle siromašnih godina iz poslednje decenije prošlog veka daju sebi oduška da žive bolje, da obnove trajna potrošna dobra i slično, ali bojim se da Srbija počinje da živi na dug, pre svega prema inostranstvu koji počinje značajno da raste, a teret te potrošnje se prenosi i na privredu, naročito onu iz društvenog sektora iz kojeg se uveliko isisava akumulacija da bi se finansirale sve veće plate, ističe u izjavi za „Pregled“ dr Boško Mijatović iz Centra za liberalno−demokratske studije, ocenjujući istovremeno da je potrošnja u Srbiji u poslednjih pet godina brzo rasla i da je zaista probila sve makroekonomske proporcije. 

On smatra takođe da je sada došlo vreme da se zaustavi rast plata iznad produktivnosti, praktično iznad mogućnosti zemlje i da u tome mora da se potraži određena ravnoteža. Jednostavno, nije moguće, naglašava dr Mijatović, da u dugom roku, a bez nepovoljnih posledica, potrošnja raste znatno brže od rasta društvenog proizvoda. U tom kontekstu naš sagovornik prokomentarisao je i enormno zaduživanje građana kod banaka, podsećajući da su praktično sve istočne zemlje pod presijom banaka koje se reklamiraju na poznate načine i ubeđuju građane da nude neverovatno povoljne uslove zaduživanja. Problem je u tome što jedan dobar deo građana podleže upravo tim reklamama i neodgovorno se zadužuje. Neodgovorno prema sebi samima, budući da ovde više nije reč o onim starim bankama i socijalističkim kreditima gde je postojala realno negativna kamatna stopa, pa je profitirao upravo onaj ko dobije takvu pozajmicu. Sada su kamatne stope visoke, ne vide se u reklamama već su sitno upisane u ugovorima, pa kako ističe dr Mijatović − zaista nema druge nego poslušati guvernera i njegove istomišljenike koji upozoravaju građanstvo − da se razumnije, sa više razmišljanja i hladne procene eventualno odlučuju za zaduživanje kod banaka.

Prema mišljenju dr Mijatovića, inflaciju će upravo i pogurati veliko finansiranje kredita iz inostranog kapitala. Naime, ako banke na ovakav način povlače sredstva i ovde po tom osnovu povećavaju kreditnu aktivnost, onda to deluje jednako kao novčana emisija − tada je to novac kojeg nije bilo i koji će neminovno pogurati inflaciju. A kad je reč o uticaju same ovako visoke potrošnje na inflaciju, dr Mijatović kaže da se pritom postavlja i pitanje da li monetarna politika podržava takvu potrošnju. Naime, ako ona finansira rast potrošnje, a to je moguće ako finansira privredu koja na taj način povećava plate a time i potrošnju, onda je to direktan put u inflaciju. Ali ne zbog povećane potrošnje, nego zbog NBS koja povećava novčanu masu. (“Pregled”)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.