Najteži poslovi - Spremači mrtvih
Uz redovne, veoma stroge godišnje preglede, od laboratorije pa sve do pažljivih psiholoških testova, radnici dobijaju i gratis odmor jer im je obezbeđeno deset dana u banji u Ivanjici, pišu Novosti.
"Najteže je kada dođu roditelji ili rodbina dece i mladih ljudi koji su umrli. U pet minuta, koliko je ostalo da se obavi identifikacija, a mi preuzmemo odeću, skupi se sva tuga koju vam ne mogu opisati", priča Miroslav Đorđević, radnik na mestu spremača umrlih u JKP "Pogrebne usluge".
"Za smrt niko nije spreman i nema čoveka koji to može da preboli. I tek mnogi ovde, u kapeli, shvate da najdraži odlaze zauvek. Mi koliko možemo, pokušamo da nekako olakšamo taj bol."
Radnici u kapeli u Deligradskoj svakodnevno rade i primaju tela pokojnih koje valja pripremiti za poslednje putovanje. Nagledali su se svega i svačega i kažu da je ponekad veoma teško raditi. Ipak, ovo je i odgovoran posao, koji mora da se radi sa puno takta i pažnje.
Sve su to porodični ljudi, stabilni i mirni. Jer, tako posao zahteva. Ipak, ima i onih koji ne izdrže da se nose sa svakodnevnom tugom pa je par njih prebačeno na druga radna mesta. Svaki radnik mesečno ima dodira sa oko 300 pokojnika.
"Imam dve ćerkice, od tri godine i osam meseci, supruga me podržava i njoj, vrlo retko, ispričam kad me potresu neki detalji sa posla", kaže Miroslav. "Posao ostavljam ovde, kući nosim samo dobro raspoloženje. Iako sam završio Pravni fakultet, posla nema, ali radim i dalje na sebi i obrazujem se."
Na ovom mestu se praktično može završiti sve što se tiče zakazivanja sahrane.
"Naš glavni zadatak je preuzimanje svih preminulih lica sa područja Beograda, iz zdravstvenih ustanova, staračkih domova, prihvatilišta za odrasla lica, sa VMA, sva lica koja MUP donese ili sa sudske medicine" - kaže Mirjana Sekulić, rukovodilac RJ "Kapela".
Za spremača umrlih su se ranije, najčešće, prijavljivali ljudi sa osnovnim obrazovanjem. Situacija se, međutim, drastično promenila u poslednjih dvadesetak godina.
Sada je dosta onih sa srednjim obrazovanjem, a Miroslav je svršeni pravnik. Ima među njima izbeglih iz okolnih zemalja koje je muka naterala da se bore i nekako prežive.
"Prošle godine je kroz ovaj prostor prošlo 10.155 preminulih. Posao svih nas koji radimo sa porodicama preminulih je težak i pun stresa. Radimo 24 sata i u svakom trenutku imamo jednu dežurnu ekipu."
Ima, kažu radnici, i pokojnika za kojima niko ne žali. Za neke ljude se ni porodice ne interesuju, a za 158 preminulih niko se nije javio, pa su sahranjeni o trošku države. Od toga je 41 penzioner. Jednom dnevno se obavezno obavlja kompletna dezinfekcija prostorija, a radnici imaju zaštitne maske i rukavice, dok za ličnu higijenu koriste antibakterijske sapune i druga hemijska sredstva.
(B92)