Stručnjaci kažu: Natprosečno inteligentni teže pronalaze put do uspeha

Zamislite da u garaži imate moćni „ferari” i da taj automobil treba da izvezete na prosečan srpski drum. Da li će taj „ferari” moći da razvije istu brzinu na našim putevima koji su prepuni rupa, neobeleženi i uski, koju bi mogao da dostigne na autoputu nalik na aerodromsku pistu?

Naravno da neće, on će kroz srpske puteve krstariti istom brzinom kao i bilo koji drugi automobil, a imaće i dodatni problem sa parkiranjem, pa će svaki vozač „fiće” biti u prednosti kada se traži prazno mesto na parkingu.

Ovo je metafora koju rado navodi Milica Mladenović, koordinator Mense Srbije za Beograd, kada priča o tome šta znači imati superioran koeficijent inteligencije ili „ferari u glavi”. Iako rezultati najnovijeg testiranja Mense svedoče da je „svaki drugi Srbin genijalac”, naša sagovornica ističe da treba oprezno tumačiti rezultate koji govore da čak 40 odsto osoba koje su došle da se testiraju u Mensi imaju natprosečan koeficijent inteligencije.

– Ovo nisu rezultati opšte populacije već selekcionisane. Kod nas na testiranje dolazi intelektualno „jača” populacija – pre svega akademci između 17 i 25. godina, koji su kroz svoje školovanje i na naučnim takmičenjima već dobili dokument o svojoj visokoj intelektualnoj vrednosti i kojima je ova vrsta „potvrde” potrebna da bi je dostavili naučnim ili obrazovnim institucijama u svetu u kojem planiraju svoju profesionalnu ili akademsku karijeru – kaže Milica Mladenović.

Da li to znači da „članska karta” Mense otvara vrata na koja uzaludno „kucaju” neke druge akademske diplome? Nije baš tako kaže sagovornica „Politike” i dodaje da „članstvo” u organizaciji koja okuplja intelektualno superiorne osobe širom planete može biti ona skazaljka na vagi koja odlučuje između pet kandidata koji imaju iste rezultate.

Šta u životu znači biti vlasnik članske karte koja se ne može kupiti, pozajmiti ni dobiti na poklon i koju ima samo dva procenta stanovništva na svetu?

– Inteligencija nije sinonim za uspeh u životu, pa tako među članovima Mense ima ljudi različitih sudbina – počev od superuspešnih pa do veoma neuspešnih. Superiorna pamet jeste preduslov za uspeh, ali su za životna dostignuća potrebni i brojni drugi uslovi – zaključuje Milica Mladenović.

Iako je inteligencija, po definiciji, sposobnost snalaženja u novim i nepoznatim situacijama, protivnici merenja sivih ćelija tvrde da je inteligencija samo ono što mere testovi inteligencije i da je đake koje je škola ocenila peticom život često ocenjivao čistom jedinicom.

U prilog toj tezi svedoče i rezultati istraživanja životnih sudbina 50 studenata sa Harvarda, koji su tokom četrdesetih godina prošlog veka studirali na ovom prestižnom fakultetu.

Do njihovih srednjih godina, muškarci sa najvišim koeficijentom inteligencije na koledžu nisu bili posebno uspešni u poređenju sa njihovim vršnjacima sa lošijim rezultatima – ni u pogledu plate, ni u pogledu položaja na poslu. A nisu imali ni veća životna zadovoljstva, ni više sreće u prijateljstvima, porodicama ili ljubavnim vezama.

(old_image)

Podaci novijeg istraživanja sprovedenog među 80 učenika završnih razreda iz generacije 1991, u srednjim školama u Ilinoisu, koji su postigli najviši akademski uspeh, govore da su u kasnim dvadesetim oni jedva imali prosečan uspeh. Deceniju od maturiranja, samo je jedan od četvorice postigao najviši uspeh u svojoj profesiji među mladićima istog uzrasta, dok su mnogi od njih podbacili, objašnjava Danijel Goleman, autor knjige „Emocionalna inteligencija”, koja je revolucionisala naše razumevanje važnosti emocija za uspeh u životu.

On zastupa tezu da se akademska inteligencija suštinski ne priprema za nevolje koje nailaze sa životnim promenama i da je emocionalna inteligencija od suštinske važnosti za razumevanje, zbog čega jedna osoba u životu napreduje, dok druga sa istim intelektom završava u slepim ulicama života.

Dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut koji u svojim knjigama „Emocije” i „Formule ljubavi” dosta govori o značaju emocionalne inteligencije, kaže da visok koeficijent inteligencije znači da u glavi imate superkompjuter, „ali šta vredi računar ako za njega nemate program i nemate prave podatke, a to je emocionalna inteligencija”.

– Racionalna inteligencija jeste važna ali nije dovoljna – za uspeh u životu podjednako je važno da je osoba u stanju da upravlja sobom, da istraje u onome što radi i da se snalazi u emocionalnim i socijalnim vezama, a sve su to komponente emocionalne inteligencije. U literaturi je opisan sindrom „pametnog deteta” koje uči samo na času, jer mu učenje kod kuće nije potrebno i tako ne razvija svoje radne navike. I tako to superpametno dete stiže na fakultet gde doživljava fijasko jer nije u stanju da sakuplja ogromnu količinu naučnih informacija jer – nema razvijene radne navike. Sa druge strane, imate primer „ludog naučnika” koji je genijalan, ali destruktivan i po sebe i po okolinu – zaključuje dr Milivojević.

(Izvor: POLITIKA)