Tadić: Trag od ubistva Đinđića nije vodio do Koštunice
"Ja sam kao predsednik države imao uvid u to šta je sud otkrio, u čitav istražni postupak i imao sam uvid u saznanja bezbednosnih institucija. U tim saznanjima nije postojao onaj trag koji su mnogi očekivali u javnosti i koji je bio vrlo često nagoveštavan i istraga o političkim inspiratorima ne bi dovela do tog konačnog zaključka", rekao je Tadić.
Tadić je podsetio da je DS nakon ubistva Đinđića na izborima osvojila 13 odsto, da je formirana nova koalicija i da su mnogi smatrali da su u toj koaliciji politički inspiratori ubistva Đinđića.
"Potpuno je nerealistično bilo očekivati da DS iz opozicije pokuša da namente državnim institucijama da razotkrije političku pozadinu. DS je sve vreme govorila da mora da se otkrije čitava sprega političkih inspiratora", naveo je Tadić.
"Unutrašnje konflikte Srbije ni Đinđić ne bi rešio"
Srbija je zemlja koja ima unutrašnji konflikt. Kod nas ne postoji ideja doprinosa zajedničkoj stvari, nego ideja podmetanja noge, rekao je za B92 Boris Tadić."Taj konflikt je u našoj političkoj kulturi. Neefikasni smo zato što smo više skloni sukobima nego rešavanju problema", smatra Tadić.
Tadić navodi da u "Srbiji vrlo često sve liči na Sizifov posao".
"Sećam se karikature kada Zoran (Đinđić) gura kamen na vrh brda, a drugi politički akteri navijaju za kamen. Mi imamo 13 godina demokratiju, a želimo da se ponašamo kao društvo koje ima stotinama godina demokratiju“, kaže Tadić i dodaje da u Srbiji mora da se menja takva politička kultura, kao i da se razvije svest o zajedničkom cilju "kako bismo realizovali nešto što je korisno za sve“.
Tadić dodaje da u Srbiji tek u poslednjih šest meseci postoji društveni konsenzus oko toga šta je cilj Srbije, i da je DS falilo upravo to.
"Đinđić je pristupao čoveku na neuobičajen način"
Za Đinđića kaže da je imao izuzetnu hrabrost i da je „pristupao čoveku na neuobičajen način“.
"Bio je inventivan čovek, imao je dar za filozofsko pisanje, ali je sve to pretočio u jednu političku praksu koju do tada nismo imali u Srbiji“, navodi Tadić.
Tadić kaže da nikada nije imao pretenzije da bude njegov naslednik, ali takođe da nije istina da ništa od onoga što je Đinđić zamislio nije sprovedeno u delo.
"Ideja Zorana Đinđića je bila da se mobilišu sve socijalne snage kako bi se Srbija modernizovala, kako bi prešla u stanje razvojnosti. Da bi se sve to desilo potrebna je mobilizacija stanovništva“, kaže Tadić i navodi da se sam Đinđić suočavao sa niskom podrškom stanovništva, a bez toga nije mogao da menja prilike u društvu.
"Nije istina da se Srbija nije menjala u pravcu u kom je Zoran (Đinđić) zamislio. Bitno je da danas postoji najširi konsenzus oko nacionalnih pitanja, koje je postavio Zoran, to je EU, kao sredstvo modernizacije zemlje“, navodi Đinđić.
Tadić navodi da se sada priča da je u vreme Zorana Đinđića bilo poleta, a opet da on nije imao podršku više od 15 posto građana.
"Stranka koja je Đinđić vodio je neprekidno favorizovala istinu, i plaćala cenu za to. Zoran nikada nažalost nije imao masovnu podršku, koja bi se pretočila u glasove građana, i koju bi mogao da pretoči u promene“, kaže on i dodaje da je problem bio i Vlada na čijem čelu je bio Zoran Đinđić - koja je bila heterogena, sa različitim idejama.
"Zoran je praktično radio u nemogućim okolnostima. Nikada u poslednjih 13 godina nismo imali jasnu većinu za političke reforme. Ta politika se stvarala većinom, ne zato što je postojala apsolutna dobrovoljnost svih građana. Zoran je bio majstor kreiranja te većine“, kaže Tadić. On dodaje da bi on razdvojio vladu koju je vodio Đinđić od njegovog dela.
(old_image)
"Bilo je časnih ljudi, a i nečasnih, bilo je onih koji su ostavljali dobre posledice a i onih koji nisu to činili. A njegovo političko delo...Zoranova ideja je bila veoma čista. I to je bila najveća snaga. Druga je bila što je otvarao Srbiju prema svetu“, kaže Tadić.
Tadić dodaje da se Đinđić zalagao za modernizaciju, ali je i štitio identitet Srbije, i da je DS ostao i dalje privržen suštini te ideje "Srbija na evropskom putu“.
"Nikolićev plan za Kosovo sadrži delove plana '4 tačke'"
Večeras je radna večera državnog vrha Srbije sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton. Na pitanje da li mu je žao što on nije na tom mestu, Tadić je rekao da nije ni malo.
On je dodao da "ima čak i istorijske pravde" da oni koji su izazvali problem na Kosovu i doveli do urušavanja ugleda Srbije devedesetih, da sada u tom učestvuju, i da je pred njih stavljeno da "izleče rane koje su nam ostale iz devedesetih."
"Imam saosećanje sa onima koji pregovaraju, jer znam u kakvoj su situaciji", rekao je Tadić.
On ipak dodaje da je atmosfera u zemlji za njih povoljnija nego sto je bila u prethodnim godinama, jer ispred sebe sada nemaju opoziciju.
Upitan kakav je bio njegov plan za rešenja kosovskog problema, Tadić je podsetio na svoj plan "4 tačke" o nastavku dijaloga.
"U planu koji je izložio predsednik Nikolić ima mnogo toga iz plana "4 tačke", ali i drugačijih rešenja. Ovo što sada Vlada traži može se reći da je "Ahtisari plus", a zahtev za izvršnim ovlašćenjima je taj plus", ocenjuje Tadić.
Tadić je rekao da ne bi prihvatio svako rešenje za Kosovo po cenu datuma za početak pregovora, ali podseća na to da "put modernizacije Srbije ne može da se odigra efikasno bez ulaska u EU".
"Da bi se taj proces učinio održivim, politika mora da bude održiva- da se predvide sve prepreke na njenom putu", kaže Tadić.
Tadić je komentarisao i izjavu premijera Srbije da se "godinama lagalo da je Kosovo naše".
"Ja sam govorio da je Kosovo mnogo bliže nezavisnosti, nego suštinskoj autonomiji. A Dačić, koji je tada bio u opoziciji, rekao je da se rata ne možemo odreći", rekao je Tadić.
"Đinđić bio za podelu Kosova"
Upitan o idejama koje je imao Đinđić o pitanju Kosova, Tadić je rekao da su razgovarali o tome, ali da mu je nelagodno da sada bude tumač.
"Mi smo imali različite stavove o Kosovu. Politika mora da bude održiva, tragao je za održivim rešenjem", rekao je uz napomenu da je mnogo teži položaj prema tom problemu bio za vlast nakon 5. oktobra i Rambujea, jer su postojale snažne oponentske ideje, čak i unutar DOS-a.
"Đinđićeve ideje su bile da mi na Kosovu ne možemo ništa da učinimo, pristupio je, manje-više, ideji podele Kosova", rekao je dodajući da su velike sile apsolutno odbile da to pitanje stave na sto, a da je "reakcija Kine i Rusije bila još protivnija".
On je naglasio činjenicu i da je Srbija, protokom godina, imala sve manje šanse da reši problem Kosova.
"Zoran je izašao hrabro sa rešenjem, preuzeo je veliki rizik na sebe, tada je doveo u pitanje i vlastitu bezbednost", kaže Tadić. On podseća da je Koštunica "išao sa rigidnim rešenjem suštinske autonomije, koje nije bilo odrzivo". " Ja sam predlagao ono što je kasnije Išinger", kaže bivši predsednik Srbije.
"Sada, u Nikolićevoj platformi, imamo predlog, definiciju Kosova kao posebne teritorije, za koju se ne zna da li je naša ili Prištinska", kaže Tadić.
On je napomenuo da je u Dejtonu je predloženo i da se reši pitanje Kosova." Moje mišljenje je da bi tada rešenje bilo bolje. U Rambujeu smo imali teže okolnosti".
On je rekao da se Đinđićeva ideja u vezi sa Kosovom može svesti na rečenicu: „Tražimo prostor na Kosovu, gde sigurno može da živi srpski narod".
Na pitanje šta misli o poređenjima Đinđića i Vučića, koja se u javnosti mogu čuti, Tadić je rekao da smatra da je besmisleno porediti njih dvojicu, ali i da nema smisli porediti ni Đinđića sa njim, jer svako u svom mandatu rešava probleme na svoj način i pod svojim okolnostima.