Izložba portugalske umetnice Žoane Vaskonseloš: Glamurozne šerpe i hekleraj
Moj odgovor u najkraćem je – ne znamo. Ali, upravo zbog toga što nam nedostaju i vremenski otklon i „parametri“ po kojima obično prosuđujemo umetnost raznih istorijskih epoha, najčešće vrlo bojažljivo kako ne bismo iskočili iz okvira tumačenja raznoraznih priručnika o umetnosti i skraćenih, sažvakanih izdanja „za početnike“ i „neznalice“, slobodni smo da bez ikakvih opterećenja i predubeđenja jednostavno uživamo u onome što nam se sviđa. Što je ujedno (užitak u sopstvenom ukusu) jedno od najvećih blasfemija pri prosuđivanju umetnosti.
A umetnost je za to .... da uživamo, zar ne? Opustite se. I jednostavno posmatrajte.
POGLEDAJ I: Izložba - Glamurozne šerpe i hekleraj FOTO
Nagledao sam se izložbi „značajnih“ umetnika koje su me ostavljale ravnodušnim. Nagledao sam se i dela potpunih anonimaca koja su me očaravala i koja sam želeo da posedujem. To što je umetnost sada stvar tržišta (mada je na izvestan način uvek i bila, zaviseći, pre svega ideološki, od pokrovitelja i naručioca) ne znači da je loša. Ali, istina je i da ima mnogo „prodavanja magle“ i čiste trgovine.
Dovoljno sam mudrovao, trenutak je da pomenem šta je bio povod ovog mudrovanja: Portugalska umetnica Žoana Vaskonseloš (Joana Vasconcelos).
Naleteo sam na nju, slučajno, tokom jedne šetnje Monakom. Galerija mala i zavučena, a u dvorištu ogromna ženska cipela .... od šerpi i poklopaca!
Trenutačno dopadanje. Najpre sama ideja. Nikad u gomili šerpi ne bih uspeo da sagledam žensku cipelu. Ko što nikad ne bih, kao Pikaso, uspeo da spojim sedlo i volan od bicikle u bikovsku glavu. Slab sam na te domišljatosti. I za mene su one umetnost po sebi. Zatim, pod suncem na kome su se metalni poklopci presijavali toliko da su davali utisak nekog zaista skupocenog i retkog materijala i, onako na otvorenom, šerpa-cipela širila je neko skoro spomeničko dostojanstvo monumentalne skulpture.
POGLEDAJ I: Izložba - Glamurozne šerpe i hekleraj FOTO
Dekoracija ili umetnost?
Umetnica deluje neopterećeno – „I dekoracija i još ponešto“, kaže. „Izazov je biti i dekorativan i konceptualan istovremeno. Ukloniti značenja. Želim da stvaram dela koja posmatrača pozivaju da se u njih projektuje. U skladu sa svojom kulturom, godinama, svako vidi različite stvari. To je nemoguće kontrolisati. Ja znam šta sam ja htela ali ništa ne garantuje da će drugi imati isti doživljaj.“
Pa, kad je već tako, evo mog ... Mnogo duhovite ironije sam video u ovoj šerpa-cipeli: najpre, jedan omaž fetišizmu, erotskom i potrošaškom, vremena u kome živimo. A potom i ... feminizam? Žena domaćica, žena zavodnica ... Spojivo ili ne? Tradicionalne uloge koje se ženi dodeljuju i prevazilaženje istih? Ili objedinjavanje?
U samoj galeriji, novo iznenađenje. Ženske skulpture koje oblikom podsećaju na mnoge, manje ili više (neo)klasične, kojih smo se nagledali po istorijama umetnosti i muzejima. Sem, što su od jeftinog materijala a ne mermera, obojene i presvučene heklerajem! Opet vrlo maštovito!
POGLEDAJ I: Izložba - Glamurozne šerpe i hekleraj FOTO
Spojila je klasičnu dostojanstvenost poze, sa frivolnošću i sentimentalnošću heklane čipke. U ukupnom utisku ima neke barokne raskoši i naivnosti narodne radinosti istovremeno. Ili, jednostavnije – nečeg portugalskog. Joana Vasconcelos je Portugalka rođena u Parizu.
Mene je osvojila, na prepad. Kasnije sam video da ni veliki umetnički svet nije ostao ravnodušan. Dobila je priliku, retku i jedinstvenu, da izlaže u Versaju, u kome su izlagali i Jeff Koons, Xavier Veihan, Takashi Murakami, Bernar Venet ...
Jedan od glavnih eksponata bio je helikopter presvučen ružičastim nojevim perjem!
„Zamišljam da bi se danas versajski kraljevski par prevozio helikopterom koji bi bio nešto kao nove kraljevske kočije“, objašnjava Joana. „Za potrebe Marija Antoanete svojevremeno su u Versaju gajili nojeve, radi perja. A helikopter me podseća na neku moćnu divlju životinju, pa sam pomislila – zašto ga ružičastim perjem ne bih preobratila u jednu ogromnu pticu?“
Umetnost. Mene ako pitate.