Mirišljavi papirići kao miris detinjstva

Da me je neko pre toga pitao da li ih i dalje imam, rekla bih da je to sigurno bačeno. Kakvu je to bujicu emocija izazvalo u meni... Setila sam se svih drugarica iz komšiluka i škole sa kojima sam razmenjivala ove preslatke listiće sa raznim likovima, a prvenstveno sa crtanim junacima. Sećam se da su se neke devojčice ozbiljno ljutile ako razmena nije bila potpuno pravedna, kako su one smatrale.

Sve to sa ove distance od dvadesetak godina deluje preslatko, ali tada smo na ove sličice gledali kao na pravo blago.

Kada sam ih sve prelistala nazvala sam sestru, a ona je sa druge strane samo doviknula "Nemojte slučajno da ih bacite". Naravno da nisam to ni planirala.

Moje sličice više ne mirišu, ali je njihov miris, kao miris detinjstva, još uvek tu negde.

Kada bih ponovo naišla na njih u prodaji, opet bih sakupljala, a kladim se da bi i mnoge moje vršnjakinje uradile isto pa bismo mogle i da se menjamo kao nekad 😉

Obrisala sam prašinu sa kutije u kojoj su bile i brižljivo je smestila u bakin ormar da tamo ostanu do nekog sledećeg susreta i do nekog narednog podsećanja na dobra stara vremena.