Dobri momak Dragutin Topić

O Dragutinu Topiću, kao potencijalnom pobedniku aktuelne sezone „Velikog brata“, govori se veoma često. Ne bez razloga, jer Topić savršeno odgovara jednom od dva profila pobednika u domaćoj varijanti ovih rijaliti programa. Na tronu je uvek ili tipičan kulov koji svim sredstvima forsira imidž džibera ili neki neutralan, nekonfliktan, pravdoljubivi lik koji odudara od opšteg ludila sačinjenog od tračarenja, spletkarenja, svakojakog valjanja po blatu.

Konkretno, ili si Miki Duričić ili si Ivan Ljuba. U farmerskim uslovima, ili Bojanić ili Topalko. Budući da je kuća Velikog brata trenutno krcata ličnostima koje ne uživaju nikakvo poštovanje televizijske publike ali ih svi, paradoksalno, najradije gledaju, Topiću je situacija prilično olakšana. Koliko god da su sve te Vendi ili Maje osobe o kojima nema smisla raspravljati, činjenica da rijaliti programi ovog tipa u Srbiji rejting duguju upravo njima. Uprkos tome, nikada ih nismo videli na tronu kada se emitovanje napokon završi. Smerni, tradicionalni Topić sa burmom na prstu i skrušenim pogledom u očima, toliko hvaljen od likova poput Vesne de Vinče i Maje Nikolić, deluje kao penzionisani nacionalni heroj koji je došao po svoju rijaliti apanažu. Bez larme, koju oko njega dižu sve te žene koje pokušava da urazumi i produhovi, bio bi smrtno dosadan i negledljiv.

Ima tu neke nepravde, o licemerju da i ne govorimo. To se do te mere podrazumeva da bi bilo pravo čudo da ga negde nema. Gledaš rijaliti jer si željan krvi, spreme i kaljuge, a onda glasaš za one su sušta suprotnost tome ili ulažu ogroman napor da to tako deluje. Ako je zaista toliko častan, Topić bi svoju eventualnu nagradu morao da podeli sa zaraćenim starletama. One su njegovim „vrlinama“ obezbedile gledanost. Odkad se to „dobro“ reklamira preko „lošeg“ i šta će dobro, čisto, smerno i pravedno u rijaliti programu?

Ili onomad u JUL-u? Bivši pitomac Mire Marković i današnji nacionalni rijaliti junak stalno je u nekom nesporazumu. Nikako da se oko njega izvede čista jednačina. Nije problem, Srbija pamti selektivno, nikli su novi „julovi“, vratili su se i otpisani političari, drže se koncerti „Volim devedesete“, sve je svima oprošteno. Zašto ne bi i Topiću?

Nije ni to otpisivanje grehova najiritantnije. Stvar je u podmetanju, u falsifikatima. Onog momenta kada se deklarišeš kao tradicionalista ili nacionalista ali to obično ide u paketu, sve ti je oprošteno. I ne samo što ti je oprošteno nego sledi glorifikacija, oduševljenje, postaješ primer drugima. I čik nek se neko usudi da podseti na to šta je bilo pre. Toliko je narasla ovdašnja paranoja od modernosti. Od bilo kakve promene. Da je samo umela malo da zakoči i da se nije toliko blamirala poslednjih meseci, i u post Maje Nikolić svi bi verovali. Niko njenu odanost bogu ne bi dovodio u pitanje. Uostalom, dve trećine učesnika u aktuelnim rijaliti programima poste. I predstavljaju to kao svojevrsni DNK kod, kao adut i alibi koji pokriva sve ostalo što rade kad završe svoje tanke obroke. Licemerje nas neće udaviti, neće ni glupost, ali tako će nam se slatko osvetiti kroz generacije koje rastu uz sve ovo, generacije kojima su Maja Nikolić i Bojanić Branko Kockica, da će se o tome tek pričati.

Pošto Topićev nastup vidim pre kao strategiju nego kao nešto što on stvarno jeste, evo najvažnijih tačaka te strategije:

1.Sa svima je u korektnim odnosima.

2.Ne opredeljuje se između zaraćenih strana.

3.Uzrečicu „brate“ koristi na svake dve sekunde.

4.Varijaciju uzrečice „brate“ koja se izgovara „bate“ koristi na svake 2,5 sekunde.

5.Uživa sve privilegije sportista kao omiljenih javnih ličnosti.

6.Drži se podalje od svih problematičnih ukućana.

7.Forsira ortačke, „bratske“ odnose i predstavlja se kao tradicionalan muškarac.

8.Savetuje ostale ukućane da budu pomirljivi, dostojanstveni i da se drže iznad situacije.

9.Tračari sa merom.

10.Bez protesta prihvata sve zadatke.