Ko podiže gledanost u Srbiji?

Gledanost televizijskih emisija nekada su garantovala ekskluzivna imena i talentovane, profesionalno ostvarene javne ličnosti. U korak sa promenama u društvu, ali i svetskim trendovima, fokus se polako pomerao ka margini krcatoj “biserima” i antiherojima. Kada su i ti resursi presušili svu pažnju su prigrabile zvezde sa dovoljno hrabrosti da u televizijskom studiju urade nešto neočekivano.

Međutim, kako se i taj recept pokazao kao mač sa dve oštrice, a istinska kontroverza ispostavila kao skupa i rizična zanimacija, domaće televizije ohrabrene globalnim trendom okretanja kamera ka intimi običnog čoveka, krenule su u novu berbu. Zvezde koje danas obećavaju večernju gledanost i jutarnje prepričavanje, došle su niotkuda i ne nude gotovo ništa. I baš ta, svim sredstvima istaknuta sličnost sa običnim čovekom koji nema šta da izgubi jer je već sve izgubio, ali zato uvek može sočno da opsuje, pokazala se kao recept za uspeh. Nedoterano, neuljuđeno, neušminkano, rečju antitelevizijsko postalo je televizijski adut broj 1. Onaj koji se usudi da na televiziji “tresne” bilo šta ne samo da ostaje živ već preko noći postaje zvezda.

Vendi, Vesna Rivas, Maja Nikolić, Saška Karan, Zorica Marković i ostale
Sam zapećak srpske estrade, peta kolona koja do medijskog prostora dolazi zahvaljujući omiljenim veštinama srpskog TV auditorijuma - spletkarenje, surove svađe, konflikti, širenje, štirkanje i propiranje najprljavijeg prljavog veša. Prave gladijatorke koje u zatvorenom prostoru postaju opasne i razularene. Od blata iz kog ne izlaze napravile medijski proizvod. Ne postoji scenarista koji može da napiše bilo šta približno njihovim dijalozima. Kad se umore, pomire se, pa krenu sve iz početka. Onoga čime se zapravo bave ni same se više ne sećaju.

Starletani
Nova sorta koja je konačno izletela u prvi plan. Lepuškasti mladići koji se kao muške starlete od Stanije, Soraje i Ave razlikuju samo zbog tog što se ova sredina još nije navikla da gleda gole muškarce na skuteru. To ne znači da neće.

Po pravilu imaju 5, 6 krcatih Facebook profila na kojima, polugoli, reklamiraju svoju anatomiju. Žive u teretanama i klubovima, a preživljavaju na račun poznatih žena sa kojima se zabavljaju. Dve tekve veze dovoljne su da i oni postanu VIP. Nebitno je da li su smuvali bukvu, tikvu, leblebiju, bilo koju koja se udala sa 16 pa obolela od druge mladosti u ranim tridesetim. Posle idu od rijalitija do rijalitija, a ako ih zadesi sreća skrase se u nekom biznisu ili krevetu kakave bogatunke, naslednice ili starije galantne dame. U najgorem slučaju, glume u spotovima Dare Bubamare.

Bogoljub Mitić Đoša
Nikad se nije rastao od nadimka stečenog u seriji Siniše Pavića “Porodično blago”. Ta uloga mu je otvorila vrata Pinka, a gledaoci imaju dovoljno razloga da veruju da on zapravo i živi u toj zgradi. Perjanica humorističkog programa za ruralni deo stanovništva koji je opstaje uprkos svim promenama i prešminkavanjima programskih šema. Samo u poređenju sa Đošom, humor Benija Hila deluje kao intelektualni koncept. Kad nije i “Grandu”, onda je kod Lee, mada je uglavnom na oba mesta istovremeno.

Ava Karabatić
Starleta iz Splita, studentkinja Filozofskog fakulteta u Zadru i originalni televizijski izum. Dok ćuti zadovoljava sve parametre medijskog proizvoda “starleta”. I oblinama i pakovanjem. Situacija se menja kada progovori. Nije jasno šta gledaocima u tim minutima više prija – konfuzija i nedostatak logike ili blentavost miksovana sa dečjom naivnošću. Šta je realno, a šta performans ostaje nevažno sve dok Ava zagreva piplmetar. Ne zna se u kojoj od svojih rola više razgaljuje auditorijum – naivna i zbunjena devojčica, ljuta osvetnica, pesnikinja, fatalna zavodnica, poliglota. Za neke je ipak samo "ustašica" koja dolazi u Srbiju da uzme pare. Misterija je zapravo u tome kako joj to polazi za rukom ako su Srbi toliko gadljivi na silikone zapadno od Šida.

Bolji poznavaoci Avinog životopisa, poreklom iz regiona, tvrde da je sve to igra, a da je junakinja svih ruralnih i urbanih rijalitija u produkcijama balkanskih televizija, zapravo student sa prosekom dostojnim ozbiljnih inostranih stipendija. U skladu sa tim i njena procena o tome kako uspeti u medijima vrlih novih društava koja uporno insistiraju na tome koliko se u stvari razlikuju. Regionu odnosno regiji nikad dosta sisa koje "slučajno" ispadaju na sveopštu radost.

Raka Radović
Rođen u selu Kamenjača, opština Trstenik. Da se, još kao mlad, nije opredelio za političku karijeru bio bi isto što i Dule Nedeljković dok mu za rolu Mikija Đuričića ipak nedostaje malo “farbe”. Potrošio dva poslanička mandata, a ipak najveći doprinos dao probijajući dno televizijskog neukusa u emisijama Sanje Marinković i Lee Kiš. Kad nije u parlmentu objašnjava i analizira muško-ženske odnose u svakoj drugoj emisiji na Pinku.

Dule Bogdanović
Još jedan “mali čovek iz naroda” koji se, na sopstvenu nesreću, pojavio u vreme kada je taj fazon uveliko bio provaljen i potrošen. Ipak, blentavošću i naivnošću, iza koje se, tvrde ovisnici o emisijama u kojima Dule pametuje, krije izvorna seljačka prepredenost, uspeo da pridobije simpatije televizijskih gledalaca. Gledajući Duleta svako se oseća pametnijim i obrazovanijim nego što jeste. Oni, koji se sa njim nađu u nekom televizijskom studiju, ulažu maksimum napora da ga na što efektniji način ismeju računajući da će na taj način zaraditi dodatne poene. Voditelji ga tim prigodama ne štite već i sami učestvuju.

Gostuje u svakoj drugoj emisiji Lee Kiš beskrajno uveseljavajući i goste i auditorijum. Nevolja je samo u tome što većina tih gostiju nije svesna da od Duleta ni u čemu nije bolja osim u veštini foliranja. Zbog toga im Duletova stvarna naivnost ili lukavo pretvaranje i jesu toliko smešni.

Uostalom, krupna pevačica iz seoskog rijalitija je dozvolila sebi ono što taj primitivni Dule nikada ne bi urdio. Odapela je pljuvačku pravo u njegovo lice. Na taj način srpski VIP je pokazao sopstvenu suštinu. Ljude u Srbiji primitivizam čini važnima.

Inače, po zanimanju poljoprivrednik, čovek čiji san deli veliki deo savremene Srbije, bez obzira na generacijsku pripadnost, poreklo i poznavanje pravopisa: “Dobra lova, brza kola i visoka plavuša”. U međuvremenu, svuda voda suprugu Radojku koja se kao kolateralna šteta sita nagledala belog sveta i naokretala šoljica sa Grandovim pevaljkama.

Ekrem Jevrić
Njime se i Milan Beko bavi a Željko Mitrović mora da potegne čak do Njujorka ne bi li ga umilostivio da mu dođe u Barajevo ili gde već. Označava poslednju vrstu televizijskog junaka koja se može označiti kao "freak" budući da odudara od svih standarda uobičajenog ponašanja.

Zapravo, ljudi uživaju u njegovoj prostoti i niskoj inteligenciji beskrajno srećni zbog toga što končno imaju TV zvezdu sa kojom se ne bi menjali i kojoj ne zavide. Na svojevrstan označava nemuštost savremene Srbije zaglavljene između kuće i posla s tom razlikom što se Ekrem izmirio sa sudbinom i nije na ivici agresivnog ludila kao oni koji mu aplaudiraju.

Miki Đuričić
Zvezda prvog serijala rijaliti programa “Veliki brat”. Na neki način rodonačelnik sorte novig TV junaka. Najbolji primer za vorholovsku tezu o čuvenih petnaest minuta slave. Rođen u sremskom selu Kupinovo, a od sopstvenog, seljačkog porekla napravio imidž.

Predstavljajući se kao osoba sa margine, Miki Đuričić je, u odnosu na većinu javnih ličnosti kao i onih koji pokušavaju da se domognu tog statusa, išao u kontrasmeru. Nije pokušavao da se prikaže boljim nego što jeste niti da ulepša biografiju već je neprestano isticao baš to da je “niko i ništa”. Na taj način osvojio simpatije najšire publike i postao nacionalna zvezda. Simbol svih koji su prokockali sopstvene šanse i uzdaju se u onu, poslednju.

Nekoliko godina kasnije, konačno osvojio glavnu nagradu u ovom rijalitiju, ali se istovremeno trudio da odglumi da mu do novca ni najmanje nije stalo. Paradoksalno, ova zvezda je “rođena” na televiziji B92, a nakon “uspona” dobija malu ulogu i u drugoj sezoni nekada popularnog serijala “Mile protiv tranzicije”. Uskoro postaje glavni adut produkcije “Emotion”, koja ga je i otkrila, a danas su programske šeme nacionalnih televizija nezamislive bez “običnog čoveka” Mikija Đuričića. Od Pinka do B92, iako su razlike u programskom sadržaju ovih televizija u međuvremenu postale minorne.

Od studijskog kuvanja uz pošalice i dosetke do venčavanja mladih po unutrašnjosti uz cinične komentare. Povremeno predahne na kanabetu Lee Kiš uprkos tome što privatno najradije sluša Arsena Dedića. Uspeo da potisne i voditelje, koji su u vreme kada se on sa dugom kosom i loknama predstavljao na kastingu za “Velikog brata”, bili najveće zvezde. Iako trenutno najangažovaniji voditelj, stalno se ljuti na medije, najavljuje konačno povlačenje i nekako se uvek vrati zauzimajući sve veći i veći prostor. Jer, šta bi običan čovek bez televizije i kako bi televizija bez njega?